Napredak

Геoполитика хаоса и геополитички вакуум

Љубиша Деспотовић — Fri, 25 Jul 2025 11:17:05 +0200

У раду се разматра актуелна геополитичка проблематика која може имати далекосежне последице на установљавање будућег поретка моћи у међународним односима, али и на саме геополитичке силе. У раду ће првенствено бити анализирана постојећа и потенцијална кризна жаришта, али и промене које су настале након ступања на дужност председника САД Доналда Трампа као и антиципација могућих резултата и последица промена које је отворио својим другим председничким мандатом. Такође, пажња ће бити усмерена и на анализу тренутне позиције великих геополитичких сила као статусно већ доказаних ривала, такмаца и оспораватеља вишедеценијске доминације и хегемоније атлантистичког Запада. Настојаћемо да дамо одговор и на питање о могућем крају ере глобализације и евентуалном настанку постглобализацијског поретка.

Геополитичке концепције: дефинисање и значај

Душан Пророковић — Fri, 25 Jul 2025 13:26:26 +0200

У практичном смислу геополитика се манифестује кроз геополитичке концепције. Ове концепције су стратегијске представе, које се заснивају на географским (друштвеногеографским и физичкогеографским) и политичким индикаторима, значајним за обликовање одређених циљева. У овом раду објашњавају се дефиниција и значај геополитичких концепција, као и неопходни услови за њихову легитимизацију. У том контексту, за разумевање појединих геополитичких концепција (односно за разумевање константи на којима су концепције утврђене) нужно је познавати историјске процесе дугог трајања који такође обликују колективне стратегијске представе. Нелигитимне геополитичке концепције не могу бити успешне, нити трајати у времену, што је суштински супротно циљевима геополитике. Због тога се намеће закључак да успешне геополитике не могу бити засноване на било каквим ad hoc акцијама, већ подразумевају стратешко промишљање, дугорочно планирање и мултидисциплинарни приступ у осигуравању интереса државе и народа који државу твори.

Прави мултилатерализам: концептуални развој, суштина и кинеска пракса

Чен Бо — Thu, 07 Aug 2025 00:00:00 +0200

Данас се широм света дешавају снажне промене без преседана током последњег века, а глобално управљање суочава се са све већим бројем изазова. Међународна заједница мора да унапреди глобално управљање путем правог мултилатерализма. Ипак, унилатерализам и хегемонизам поткопавају мултилатерализам, који због тога наилази на огромне препреке. Кина активно промовише и примењује прави мултилатерализам, концепт који је сама предложила, усавршила и развила. Основни принципи правог мултилатерализма обухватају подржавање правичности и правде, сталну отвореност и инклузивност, поштовање циљева и принципа Повеље УН, промовисање свеобухватног саветовања, удруженог доприноса и заједничке користи, као и одржавање корака с временом. Кина примењује прави мултилатерализам кроз конкретно деловање, на пример кроз идеју заједнице са заједничком будућношћу за човечанство, подржавање система УН, унапређење мултилатералних механизама, обезбеђивање квалитетних међународних јавних добара и промовисање законских оквира у глобалном управљању.

35 година након пада Берлинског зида: последице и савремене тенденције

Александар Гајић — Fri, 25 Jul 2025 13:29:22 +0200

У раду се посматрају савремени процеси у Европи, три и по деценије након пада Берлинског зида. Временска дистанца пружа повољније услове да се, коришћењем историјског и компаративног те синтетичко-аналитичког метода, свестраније сагледају Берлински зид и његова улога, као и узроци пада реалног социјализма, те процеси који су уследили. Рад је подељен у три целине: први део се бави демистификацијом Берлинског зида и његове историјске улоге од времена његове изградње до рушења; други део се бави анализом непосредних и дугорочних последица пада Берлинског зида, а трећи видовима промена и њиховим тенденцијама у Европи. Закључак рада синтетише сазнања сва три поглавља и даје критички приказ савременог стања ствари на европском континенту.

Оживљавање Монроове доктрине – Трампов поход на Панаму, Канаду и Гренланд

Rajko Petrović — Fri, 25 Jul 2025 12:58:00 +0200

Предмет истраживања у овом раду јесте спољна политика новоизабраног америчког председника Доналда Трампа према деловима западне хемисфере – конкретно према Панами, Канади и Гренланду, које отворено претендује да припоји Сједињеним Америчким Државама. Полазна хипотеза истраживања је да Доналд Трамп жели да оживи Монроову доктрину формулисану још 1823. године према којој Сједињене Државе треба да буду неупитни геополитички господар западне хемисфере. Резултати истраживања показују да, упркос помпезним најавама Доналда Трампа да ће територијално проширити своју земљу, током првих шест месеци његовог мандата нису предузети значајнији кораци у том правцу. У истраживању смо се користили историјском методом, методом анализе и методом студије случаја.

Међународна сарадња у смањењу ризика од катастрофа у региону Југоисточне Европе

Želimir Kešetović — Fri, 25 Jul 2025 12:06:35 +0200

Различите врсте природних и антропогених катастрофа све су бројније у савременом „друштву ризика“, а њихове последице све су веће, тако да често превазилазе могућности за одговор не само на локалном него и на националном нивоу. Све ово чини нужним различите облике међународне сарадње у смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама. Осим глобалних организација, значајну улогу у смањењу ризика од катастрофа имају и институционални организациони облици, који се јављају у ЕУ и њеним појединим регионима. У региону Југоисточне Европе, иначе склоном кризама, постоји само једна регионална иницијатива – DPPI и Међународна комисија за слив реке Саве (Савска комисија). Свакако да постоје и потреба и могућност за унапређење постојећих, као и за осмишљавање других институционалних аранжмана, који би унапредили капацитете ових земаља за управљање ризиком од катастрофа.

Геополитичка обележја положаја Србије и српског народа у савременим међународним односима

Vanja Glišin — Fri, 25 Jul 2025 14:51:00 +0200

Аутор у раду анализира геополитичка обележја положаја Србије и српског народа у контексту актуелних међународних околности, са фокусом на руско-украјински сукоб. Геополитичка обележја која ће бити предмет анализе јесу: чворност, граничност и фрагментираност будући да је реч о парадигматичним обележјима балканског простора. Имајући то у виду, у раду ћемо дефинисати наведена обележја да бисмо у даљим корацима могли да их анализирамо у одређеним контекстима. Посебно ћемо анализирати како један односно други утичу на сукоб, те на основу тога извести синтезу и приказати како се њихове последице рефлектују на положај Србије и српског народа. Осим метода дескрипције, анализе и синтезе, користићемо и геополитички метод ради разумевања сложене узрочно-последичне везе политичког и просторног у актуелном контексту. Претпоставка је да актуелни сукоби усложњавају геополитичка обележја положаја Србије и српског народа и отежавају међународну позицију између Истока и Запада.

Мобилност војних снага као изазов Европске уније у области одбране

Vladan Stanić — Wed, 06 Aug 2025 12:20:39 +0200

У раду је анализирано шта су били покретачи за разматрање и у којој мери је Европска унија унапредила мобилност војних снага у Европи. Мобилност војних снага омогућава ефикасан, благовремен и безбедан транспорт и распоређивање војног особља, наоружања и војне опреме за потребе извођења мисија, операција, вежби или свакодневних активности. Сукоб између Русије и Украјине указао је на хитну потребу да се знатно унапреди мобилност војних снага унутар и изван Уније реализацијом пројеката који се односе на војну мобилност и развојем транспортне инфраструктуре двоструке намене у оквиру транс-европске транспортне мреже. Слободно кретање војних снага у Европи, без икаквих препрека, питање је које има стратегијски значај како за ЕУ, тако и за НАТО. Ипак, закључено је да тренутно стање саобраћајних комуникација није на задовољавајућем нивоу, те у складу с тим ЕУ (и НАТО) предузимају опсежне мере да створе услове за потпуно несметано кретање сопствених војних снага. Закључци у раду изведени су доминантно употребом методе анализе и компаративне методе. Подаци су прикупљани квалитативном анализом садржаја релевантних докумената и изјава, а излагање је претежно хронолошко. У дисциплинарном погледу чланак се темељи на науци о међународним односима, претежно на спољнополитичкој анализи.

Уметност, наука и политика

Dragan Jakovljević — Fri, 25 Jul 2025 11:28:03 +0200

Кад историја заћути геополитика проговара

Ana Jevtović — Wed, 30 Jul 2025 09:39:41 +0200