NBP. Nauka, bezbednost, policija

Veštačka inteligencija u krivičnom pravosuđu: prediktivni alati, izazovi dokazivanja i implikacije na ljudska prava

Olga Koshevaliska — 2026-01-16

Integrating artificial intelligence (AI) technologies into criminal justice systems introduces both transformative opportunities and profound legal dilemmas. This paper critically examines the use of AI in crime prediction, risk assessment, evidence analysis, and sentencing, with particular attention to its impact on fundamental procedural rights. Focusing on predictive policing algorithms, facial recognition systems, and AI-assisted evidence review, the research explores how these tools reshape police, prosecutorial, and judicial discretion. Key challenges include transparency, explainability, and risks of systemic bias or “automated justice,” contrasted with constitutional guarantees such as the presumption of innocence, the right to a fair trial, and the principle of legality. The study concludes that while AI can enhance efficiency and accuracy, its uncritical adoption may jeopardize essential human rights protections unless accompanied by robust procedural safeguards. Artificial intelligence should serve as an instrument of human progress, not as a substitute for human judgment.

Комфор колективне окрутности и нормализација дигиталне агресије

Dijana Sulejmanović — 2025-11-07

У овом раду бавимо се психолошким процесима и понашањима који произилазе из учешћа појединаца у онлајн агресији, са посебним фокусом на процес социјалног поткрепљења у виртуелним заједницама. Теоријски оквири добро утемељени у психолошкој литератури, као што су деиндивидуација, морално дистанцирање и дигитална дезинхибиција, помоћи ће у идентификацији општих карактеристика онлајн агресора и специфичних понашања као што су подржавање путем лајкова, дељења и коментара подршке.

У настојању да се обухвати сложеност онлајн простора, представљен је иновативан и објашњавајући концепт назван Комфор колективне окрутности (ККО) – који као нови теоријски оквир описује како појединци смањују моралну нелагодност и повећавају психолошку угодност када учествују у штетним понашањима или понашањима којима подржавају агресивност других у дигиталном простору. Овај концепт објашњава растућу нормализацију онлајн агресије кроз добро проучене концепте и механизме као што су морално ублажење, дифузија одговорности и сузбијање емпатије, који су раније идентификовани и објашњени у литератури, али се сада посматрају у новом контексту, са новим значењима и новим последицама које остављају у виртуелној стварности.

ККО описује како појединци деструктивна понашања у која се упуштају морално оправдавају — интерпретирајући на тај начин да лично нису одговорни за такво понашање, што им омогућава да задрже позитивну слику о себи. Импликације овог концепта се разматрају у односу на образовање о дигиталној етици, стратегије превенције и програме интервенције усмерене на ублажење ширења штете на мрежи.

Razlike u porodičnim faktorima korišćenja droga kod devojčica i dečaka u adolescenciji

Ivana D. Radovanovic — 2026-01-08

Adolescencija je kritičan period života za početak upotrebe droga, povezana sa mnogim rizičnim faktorima, među kojima su i faktori iz porodičnog okruženja. Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje razlika 30 porodičnih rizičnih faktora u korišćenju droge među učenicima muškog i ženskog pola. Podaci su prikupljeni na reprezentativnom uzorku od 1287 srednjoškolaca (prosečna starost = 17,04, SD = 1,147) iz Beograda, od kojih je 52,5% bilo devojaka. Korišćenje droge definisano je kao najmanje dva puta uneta u organizam bilo koja količina i vrsta droge iz grupe kanabinoida, depresora, stimulansa ili halucinogena. Podaci o korišćenju droge, kao i podaci o faktorima iz okruženja porodice dobijeni su na osnovu samoiskaza ispitanika u anonimnoj situaciji. Prikupljanje podataka urađeno je od strane psihologa.

Kanoničkom diskriminativnom analizom primenjenom posebno na uzorku dečaka i uzorku devojaka dobijene su dve diskriminativne funkcije, obe značajne na nivou .001. Kod dečaka ta funkcija je bila definisana sa sedam porodičnih varijabli od kojih su 6 istovremeno bili i prediktori razlika između korišćenja-nekorišćenja droge. U uzorku devojčica, 13 faktora je uticalo na razlike između onih koji koriste droga i onih koje ih ne koriste. Jedini zajednički faktori rizika za oba pola bili su česte svađe sa roditeljima, loša komunikacija sa članovima porodice i bežanje od kuće od strane adolescenata. Razmatrane su razlike u broju i prirodi porodičnih faktora rizika za upotrebu droga kod dečaka i devojčica, kao i praktične implikacije za programe prevencije upotrebe droga. Te razlike utiču na razlike u korišćenju i nekorišćenju droge zahtevaju posebne programe preventivnih intervencija ovog ponašanja.

Politička ekonomija uzbunjivanja visokog rizika u Južnoj Africi

Ugljesa Radulovic — 2025-11-14

Uzbunjivanje, koje se dešava kada unutrašnji saradnici organizacije otkriju zloupotrebe vlasti koja može da deluje, uspostavljen je kao mehanizam koji ima sposobnost da se bori, ili čak spreči, visoko nivo zloupotrebe. Mnogi globalni istraživački projekti su istražili učestalost i prirodu odmazde kojoj su izloženi uzbunjivači. Ipak, nedostaje istraživanja o političkoj ekonomiji uzbunjivanja nepravilnosti. Ovaj rad, koristeći dokumente kao izvore podataka, nastoji da istraži globalni obrazac posledica koje doživljavaju uzbunjivači, pri čemu je iskustva južnoafričkih uzviđača dokaz za to. Tako, slučajevi južnoafričkih uzbunjivači koji su se suočili sa velikim rizikom dobijaju posebnu pažnju. Ovaj rad tvrdi da slaba zakonska zaštita uzviđača značajno doprinosi tome što uzbunjivači trpe česte i teške odmazde u Južnoj Africi. Takođe se utvrđuje da postoji apsolutna neravnoteža moći između onih koji prijavljuju nepravilnosti i onih koji ih perpetuiraju. Na kraju, jedinstven doprinos ovog rada leži u utvrđivanju da je problem slabe legislacije otežan neoliberalnom političkom ekonomijom. S obzirom da Južna Afrika predstavlja primer neoliberalne političke ekonomije, inicijative usmerene ka rešavanju problema korupcije (poput jačanja zakona o zaštiti uzbunjivača) postaju teške u sistemu gde je kriminalni kapital rasprostranjen, a širok spektar korumpiranih i društveno štetnih praksi je uobičajen. Ovaj rad, međutim, priznaje da pro-socijalne prakse mogu postojati unutar takvog sistema, pri čemu su akcije uzbunjivača dokaz za to. Ipak, revizija instrumenta zaštite uzbunjivači bi zahtevala kulturni i političko-ekonomski otpor neoliberalizmu.

Rezultati nesupervizovanog programa kućnog vežbanja za unapređenje fizičke spremnosti i radne efikasnosti dobrovoljnih vatrogasaca: Pilot studija

Senka Bajić — 2025-02-18

Dobrovoljni vatrogasci obavljaju iste radne zadatke kao i profesionalni vatrogasci, ali mogu imati niži nivo fizičke spremnosti i biti u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti. Cilj ove studije bio je da se ispita efekat osmonedeljnog nesupervizovanog programa kućnog vežbanja na fizičku spremnost i radnu efikasnost dobrovoljnih vatrogasaca. U istraživanju je učestvovalo 15 vatrogasaca (svi muškarci) koji su se dobrovoljno prijavili. Mere ishoda obuhvatale su antropometrijske parametre, zdravstvene pokazatelje (krvni pritisak i procenat telesne masti (%TM)), nivo fizičke spremnosti (kardiovaskularna izdržljivost, mišićna snaga, eksplozivnost i izdržljivost, fleksibilnost), motoričke sposobnosti (npr. Funkcionalni test pokreta – FMS) i radnu efikasnost (penjanje uz stepenice, povlačenje vatrogasnog creva, prenošenje opreme i povlačenje simuliranog povređenog). Između tačaka prikupljanja podataka, učesnici su sproveli osmonedeljni nesupervizovani program kućnog vežbanja, koji se sastojao od tri treninga nedeljno, uz korektivne vežbe zasnovane na rezultatima FMS testa. Od pet vatrogasaca koji su završili program, stopa pridržavanja iznosila je 47% (u rasponu od 33% do 70%). Snaga stiska desne ruke i FMS rezultati značajno su se poboljšali (p<0,05), uz tendenciju poboljšanja krvnog pritiska (p=0,054) i procenta telesne masti (p=0,084). S obzirom na poteškoće u obezbeđivanju supervizovanog programa vežbanja za dobrovoljne vatrogasce, nesupervizovani program kućnog vežbanja doveo je do određenih poboljšanja u njihovom zdravlju i fizičkoj spremnosti. Međutim, nesupervizovani program kućnog vežbanja može unaprediti pojedine aspekte fizičke spremnosti vatrogasaca, ali niska stopa učešća i pridržavanja programa predstavljaju glavne izazove. Pružanje samo nesupervizovanog programa kućnog vežbanja može imati ograničenu vrednost. Buduća istraživanja treba da se fokusiraju na strategije za poboljšanje pridržavanja nesupervizovanih programa vežbanja kod ove populacije.

Greške u prevođenju pravnih propisa i njihov uticaj na tumačenje teksta i primenu prava

Vojislav Jovanović — 2025-03-07

Pravo je, pored vlasti, glavni elemenat svake države, a satkano je od čitavog spleta pravnih propisa. Jezik je glavni alat iskazivanja pravnog sadržaja propisa. Pravilna primena propisa i razumevanje volje onoga ko je doneo propis, prevashodno podrazumeva jezičko tumačenje i shvatanje sadržine propisa. To je aksiom svake nacionalne pravne sigurnosti. Sa druge strane, u savremenim procesima globalizacije i regionalizacije međudržavnih odnosa pitanje međusobne harmonizacije nacionalnih zakonodavstava dobija na značaju. Uslov uspešne harmonizacije jeste adekvatna implementacija međunarodnih i regionalnih pravnih standarda u unutrašnje pravne poretke pojedinih zemalja, a uslov adekvatne implementacije jeste pravilno i tačno prevođenje pravnih propisa koji se implmentiraju. Naime, adekvatna implementacija i primena pravnog propisa, napisanog na stranom jeziku, najpre zahteva jezičko razumevanje tog propisa, što je i suština normativnog tumačenja prava, te greške koje se mogu pojaviti u procesu provođenja neminovno vode i pogrešnom tumačenju, razumevanju i primeni propisa. To dalje vodi pravnoj nesigurnosti, pravnim sporovima i nepovratnim gubicima vremena i sredstava u rešavanju tih sporova. Cilj ovog rada je da se ukaže na neke od grešaka u prevođenju jednog zakonskog teksta kako bi se dao skroman doprinos prevodilačkoj praksi u prevođenju sa engleskog na srpski jezik.

Еко-тероризам и сајбер напади у односу на критичну инфраструктуру: контраобавештајни и безбедносни аспекти

Dragan Živaljević — 2026-01-08

Критична инфраструктура обухвата системе и ресурсе од суштинског значаја за функционисање државе, сходно чему се њена заштита налази на самом врху приоритета контраобавештајних и безбедносних капацитета. У условима све интензивнијих и комплекснијих хибридних угрожавања, рањивост ових система постаје изразитија, нарочито у домену сајбер напада и еко-терористичких аката, као нових облика асиметричних претњи. Посебан ризик представља употреба софистицираних метода шпијунаже, сајбер-упада и субверзивних активности, што захтева интегрисану и стратешки усмерену контраобавештајну делатност. Поред конвенционалних и дигиталних безбедносних ризика, све већу пажњу заслужује феномен еко-тероризма, односно деловање радикализованих екопокрета који, под плаштом заштите животне средине, спроводе нападе усмерене на инфраструктуру од виталног значаја. Сајбер претње, укључујући продоре у оперативне мреже, деструкцију података и манипулацију системима управљања, представљају паралелну димензију безбедносне рањивости, што отежава капацитет реакције традиционалних система заштите. Овај рад тематизује интеракцију између еко-тероризма, сајбер напада и контраобавештајне заштите критичне инфраструктуре, фокусирајући се на идентификацију рањивости, процену ефективности постојећих мера и улогу институционалних актера у превенцији, детекцији и одговору на овакве претње. Посебна пажња посвећена је изазовима у домену међусекторске координације и потреби за унапређењем националног и интернационалног нормативног и оперативног оквира. На основу анализе актуелних безбедносних стратегија и студија случаја, рад показује да је ефикасна заштита критичне инфраструктуре могућа искључиво путем мултидисциплинарног и свеобухватног приступа, који обједињује контраобавештајне капацитете, технолошке иновације и међународну сарадњу. Резултати истраживања пружају конкретне препоруке за реформу и унапређење правно-институционалних механизама, са нагласком на проактивно деловање, ситуациону свест и адаптивни одговор на кризе изазване еко-терористичким и сајбер деловањем. Допринос рада огледа се у критичкој анализи безбедносних аспеката савремених претњи критичној инфраструктури, пружајући смернице од значаја како за научну заједницу, тако и за доносиоце одлука у области националне и међународне безбедносне политике.