Medicinska istraživanja

ZNAČAJ EKSPRESIJE IMUNOHISTOHEMIJSKIH MARKERA I HISTOHEMIJSKOG BOJENJA U RAZLIČITIM TIPOVIMA TUMORA BUBREŽNIH ĆELIJA

Milica Visic — 2025-10-07

Uvod

Najčešći bubrežni ćelijski tumori (RCT) uključuju svetloćelijski bubrežni karcinom (ccRCC), ccRCC sa eozinofilnim komponentama (ccRCCe), papilarni RCC (pRCC), hromofobni RCC (chRCC) i renalni oncocitom (RO). Zbog preklapanja morfoloških karakteristika, imunohistohemijski (IHC) i histohemijski (HC) markeri su ključni za tačnu diferencijalnu dijagnozu.

Materijali i metode

Ova retrospektivna studija obuhvatila je 237 pacijenata. Tkivni mikronizovi su ručno pripremljeni i obojeni H&E, CAIX, AMACR, CD10, CD117, CK7, PRMT1, ZEB1 i Hale-ovim koloidalnim gvožđem. Semikvantitativna analiza je izvršena pomoću BX53 mikroskopa i skenirana sa Leica-Aperio AT2 skenerom.

Rezultati

Značajne razlike u distribuciji po polu su uočene (p = 0,0003), sa većim brojem muškaraca u ccRCC, ccRCCe i pRCC grupama, dok je RO bio češći kod žena. Veličina tumora značajno se razlikovala (p = 0,0041); ccRCCe tumori su bili najveći (73,1 mm), a RO najmanji (48,3 mm). U poređenju sa ccRCC, ccRCCe je pokazao nižu ekspresiju PRMT1, ZEB1 i CAIX, ali veću ekspresiju CD10. pRCC je pokazao visoku ekspresiju AMACR. RO je bio jako pozitivan na PRMT1, ZEB1 i CD117, a negativan na CK7, CD10 i Hale-ovo bojenje Suprotno tome, chRCC je bio negativan za PRMT1 i ZEB1, ali pozitivan za CK7, CD117 i Hale-ovo bojenje.

Zaključak

Sledeći IHC panel može pomoći u diferencijalnoj dijagnozi najčešćih tumora bubrega: PRMT1+/ZEB1+/CK7−/Hale− za RO; CK7+/PRMT1−/ZEB1−/Hale+ za chRCC; CAIX+/CD10+/AMACR−/CK7− za ccRCC; i AMACR+ za pRCC. Demografske i kliničko-patološke razlike naglašavaju značaj integracije kliničkih parametara u dijagnozu i planiranje lečenja.

ISHODI ADOLESCENTNIH TRUDNOĆA U TERCIJARNOJ UNIVERZITETSKOJ KLINICI

Slavica Aksam — 2025-10-07

Uvod/Cilј: Trudnoća kod adolescentkinja povećava rizik od brojnih komplikacija. Studija je imala za cilј da istraži ishode adolescentkih trudnoća za majke i novorođenčad, kao i faktore koji mogu da utiču na ove ishode.

Materijal i metod: Studija je obuhvatila sve održive jednoplodne trudnoće adolescentkinja (14 do 19 godina) i isti broj odraslih pacijentkinja (20 do 25 godina) porođenih tokom 2022. godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Analizirali smo starost pacijentkinja, komorbiditete i paritet, kontrolisanje trudnoće, gestacijske komplikacije, način porođaja, komplikacije tokom porođaja i u ranom postpartalnom periodu, nedelјu gestacije u vreme porođaja, pol, porođajnu težinu i Apgar skor novorođenčadi i korišćenje neonatalne intenzivne nege.

Rezultati: Studija je obuhvatila 234 pacijentkinje (117 adolescentkinja i 117 odraslih). Većina pacijentkinja iz obe grupe nije imala komorbiditete i gestacijske komplikacije. Adolescentkinje su ređe kontrolisale trudnoću. Spontani vaginalni porođaji bili su češći kod adolescentkinja. Osim akušerskih ruptura (30%), komplikacije porođaja su bile retke u obe grupe. Adolescentkinje su imale prevremeni porođaj češće od odraslih. Ipak, skoro sva deca su bila živorođena i zdrava bez obzira na starost majke. Deca adolescentkinja su više vremena provodila na intenzivnoj nezi. Regresiona analiza je pokazala da su različiti parametri uticali na ishode adolescentkinja i odraslih pacijentkinja, dok su ishodi novorođenčadi imali iste prediktore.

Zaklјučak: Većina naših adolescentkinja ne kontroliše redovno trudnoću. Međutim, komplikacije trudnoće kod adolescentkinja nisu česte.

ISHODI BOLESNIKA ZAVISNIH OD DIJALIZE TOKOM HOSPITALIZACIJE USLED INFEKCIJE VIRUSOM KORONAVIRUS-19: RANO I KASNO PREŽIVLJAVANJE

Jovana Kusic Milicevic — 2025-12-23

UVOD: Tokom pandemije Korona virusa 19 (Kovid-19), hemodijaliza je prepoznata kao značajan prediktor lošeg preživljavanja. Ovo istraživanje je imalo za cilj analizu ranog i kasnog preživljavanja bolesnika koji su lečeni hemodijalizama tokom hospitalizacije usled infekcije izazvane Kovidom-19.

METODOLOGIJA: Ovom retrospektivnom studijom obuhvaćeno je 176 bolesnika, koji su zahtevali hemodijalizno lečenje tokom hospitalizacije usled infekcije Kovidom-19. Bolesnici su bili podeljeni u tri grupe: akutno bubrežno oštećenje (ABO), akutizacija hronične bubrežne slabosti (aHBI) i hronična hemodijaliza (HD). Podaci su dobijeni iz elektronske baze podataka.

REZULTATI: Većinu studijske populacije činili su bolesnici na HD (73,3%). Ukupan intrahospitalni mortalitet je bio visok (35,8%), a značajno je varirao među grupama: 82,1%, 57,9% i 22,5% kod ABO, aHBI i HD, respektivno (p<0.001). Nakon 12 meseci praćenja, smrtni ishod je nastupio kod 30% kontaktiranih bolesnika, a najveća smrtnost je zabeležena u HD populaciji.

ZAKLJUČAK: Bolesnici koji zahtevaju lečenje hemodijalizom tokom infekcije izazvane Kovidom-19 imaju visoku smrtnost, posebno bolesnici koji razviju ABO i aHBI. HD bolesnici imaju bolje intrahospitalno preživljavanje, ali značajan mortalitet nakon godinu dana od preležane infekcije izazvane Kovidom-19.

Ključne reči: KOVID-19, akutna bubrežna slabost, hronična bubrežna slabost, akutizacija hronične bubrežne slabosti, hemodijaliza

ISPITIVANJE MREŽE SOCIJALNE PODRŠKE KOD OSOBA SA DEPRESIVNIM POREMEĆAJEM U ODNOSU NA ŽIVOTNU DOB: RAZLIKE IZMEĐU ADOLESCENATA I ODRASLIH PACIJENATA

Ana Munjiza Jovanovic — 2025-09-25

Uvod: Usamljenost, izolacija i mreže socijalne podrške često su povezivane sa depresivnim poremećajem, ali nisu dovoljno istraživane u različitim starosnim grupama. Cilj ove studije je bio analiza mreže socijalne podrške kod depresivnih pacijenata i ispitivanje povezanosti socijalnih mreža sa depresivnim poremećajem kod adolescenata i odraslih.

Metode: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka koja je uključivala 101 pacijenta: 47 adolescenata i 54 odrasla pacijenta. Ispitanici su popunili dva upitnika: Bekov upitnik depresije (BDI) i Luben skalu socijalne mreže (LSSM-6).

Rezultati: Nisu utvrđene statistički značajne razlike između odraslih i adolescenata u sociodemografskim karakteristikama, sa izuzetkom partnerskog statusa i broja članova domaćinstva, gde su odrasli imali značajno manje članova porodice koji žive sa njima. Većina pacijenata (63,4%) bila je u riziku od socijalne izolacije. Utvrđena je statistički značajna srednje jačine negativna korelacija između skorova depresije merene BDI-jem i rezultata Lubenove skale socijalne mreže, kao i sa rezultatima podskale za porodicu u odraslom uzorku pacijenata. Težina depresivnosti, izražena kroz skorove BDI-ja nisu bili u korelaciji sa rezultatima socijalne podrške mreže kod adolescenata.

Zaključak: Postoji povezanost između depresije u odraslom dobu i nedostataka porodične podrške, odnosno nedostataka šire socijalne mreže podrške, u odnosu na depresiju kod mlađe, adolescentne, populacije. Razumevanjem složenosti socijalne podrške možemo bolje predvideti i poboljšati dobrobit pojedinaca.

TARNEROVA BOLEST: SAVREMENI KLINIČKI PRISTUP

Milina Tancic Gajic — 2025-11-20

Tarnerov sindrom (TS) je retko genetsko oboljenje žena, koje se rađaju sa delimičnim ili potpunim nedostatkom jednog X hromozomoma, a tokom života imaju multisistemske kliničke manifestacije, koje zahtevaju doživotno multidispciplinarno lečenje i praćenje. TS se fenotipski prezentuje niskim rastom, kratkim vratom uz kožne nabore na bočnim stranama vrata (pterigij vrata) nisko postavljenim ušima i zadnjom linijom vlasišta kose, a klinički kardiovaskularnim bolestima (KVB) i primarnim hipogonadizmom. Dijagnoza TS se postavja na osnovu kliničke slike i genetskih analiza. Rana dijagnoza je prenatalna. Kod novorođenčeta, neonatolog treba da posumnja na TS na osnovu edema dorzuma šaka i stopala. Nizak rast postaje evidentan u periodu malog i pretškolskog deteta. Ako se ne javi zbog niskog rasta, devojčica će doći zbog zakasnelog puberteta i primarne amenoreje. KVB mogu biti urođene i stečene. Koarktacija aorte je ključni dijagnostički znak TS dok su disekcija aorte i ruptura aortne aneurizme po život opasne kardiovaskularne komplikacije. Većina žena sa TS ima primarni hipogonadizam i visoku stopu infertiliteta. Spontane trudnoće žena sa TS su retke, te blagovremeno treba razmotriti sve opcije za povećanje fertiliteta, uključujući krioprezervaciju oocita ili embriona. Česte su i udružene autoimune bolesti, anomalije bubrega, bolesti jetre i gubitak sluha. Terapija polnim hormonima je neophodna kako za indukciju puberteta, tako i za očuvanje opšteg zdravlja i prevenciju dugoročnih komplikacija nelečenog hipogonadizma. Brojni komorbiditeti i impresivna varijabilnost fenotipa zahtevaju multidisciplinarni i individualni pristup lečenju žena sa TS. Uz ranu dijagnozu, odgovarajući tretman i psihološko-socijalnu podršku, osobe sa TS mogu voditi kvalitetan život uprkos zdravstvenim rizicima.

KAPILAROSKOPIJA KOD ZDRAVIH OSOBA RAZLIČITOG UZRASTA

Slavica Pavlov-Dolijanovic — 2025-07-17

Uvod: Kapilaroskopija je neinvazivni dijagnostički alat koji se koristi za otkrivanje morfoloških abnormalnosti u mikrocirkulaciji. Procena kapilaroskopskih nalaza kod zdravih ispitanika je verovatno oblast u kojoj je kontroverze najteže rešiti. Ovaj pregled se fokusira na kapilarnu arhitekturu kod zdravih osoba različitih starosnih grupa.
Metode: Pretraga je sprovedena u PubMed-u, MEDLINE-u i Scopus-u koristeći sledeće termine: kapilaroskopija, zdravi ispitanici, Rejnoov fenomen, mikrocirkulacija i
mikrovaskularne abnormalnosti. Identifikovano je ukupno 10 relevantnih članaka.

Rezultati: Oblik kapilara i arhitektura mikrovaskularne mreže ruba nokatne ploče mogu se značajno razlikovati kod zdravih osoba. Najčešće primećene abnormalnosti u ovoj populaciji uključuju izvijuganost, izukrštanost, homogeno uvećanje petlje, neoangiogenezu i mikrokrvarenje. Ređe se mogu primetiti neobičniji obrasci, kao što su razgranate, žbunaste ili glomerularne petlje. Ove atipične karakteristike zahtevaju pažljivu procenu kako bi se izbeglo previđanje potencijalne osnovne bolesti.

Zaključak: Ovaj pregled kritički ispituje nalaze kapilaroskopije kod zdravih osoba, uzimajući u obzir tipične prakse nege noktiju i promene povezane sa starenjem. Ovi uvidi mogu pomoći kliničarima u razlikovanju fizioloških varijacija od ranih znakova mikrovaskularnog oštećenja.

GENETIČKA OSNOVA MRKOG MASNOG TKIVA I NJEGOVA ULOGA U DEČIJOJ GOJAZNOSTI

Nela Maksimovic — 2025-11-20

Gojaznost je kompleksna hronična bolest, definisana prisustvom prekomernih masnih naslaga, koje mogu imati štetne posledice po zdravlje. Dugotrajna gojaznost u detinjstvu je povezana sa razvojem različitih hroničnih bolesti i često je praćena psihološkim i socijalnim problemima. Obično nastaje na terenu složene i suptilne biološke predispozicije, pogoršane faktorima društvene i životne sredine koji promovišu ponašanje koje vodi u gojaznost. Mrko masno tkivo (brown adipose tissue, BAT) je prvobitno identifikovano kao termogeni organ kod malih glodara i novorođenčadi. Iako se smanjuje sa godinama, odrasle osobe zadržavaju određenu količinu metabolički aktivnog funkcionalnog BAT-a koje ima potencijal da reguliše sistemski metabolizam i potrošnju energije, što ga čini potencijalnim kandidatom za lečenje gojaznosti. Metabolički stres može dovesti do toga da BAT „pobeli”, što je povezano sa njegovom disfunkcijom i razvojem zapaljenja i sistemskih metaboličkih poremećaja. Suprotno tome, transformacija belog masnog tkiva (white adipose tissue, WAT) u termogeno mrko masno tkivo, predstavlja još jedan oblik „transdiferencijacije“ masnog tkiva. U ovoj složenoj mreži izdvojeni su specifični geni poput UCP1, PRDM16, PPARG, PPARGC1A i EBF2. Identifikacija polimorfnih varijanti u genima vezanim za BAT, kao i hormonska regulacija, neurotransmisija i inflamacija povezana sa mrkim adipocitima, mogla bi poboljšati naše razumevanje uzroka gojaznosti i olakšati razvoj novih tretmana. Ovaj revijalni rad rezimira nedavne studije o genskoj regulaciji diferencijacije i transdiferencijacije BAT-a, kao i varijante gena uključenih u ove procese koji mogu predisponirati pojedince na gojaznost od ranog uzrasta. Takođe, istražujemo i sumiramo mehanizme koji mogu sprečiti transformaciju mrkog u belo masno tkivo i gubitak njegove funkcije.

VEOMA RETKA LOKALIZACIJA METASTAZA KARCINOMA DOJKE U ZIDU MOKRAĆNE BEŠIKE

Zorka Inic — 2025-11-05

Uvod: Kao najrasprostranjenije maligno oboljenje kod žena širom sveta, karcinom dojke ima izuzetno visok incidence i stopu mortaliteta i stoga predstavlja ozbiljan javno zdravstveni problem. Metastaze karcinoma dojke u zidu bešike predstavljaju izazov u dijagnozi jer je to retka i ponekad asimptomatska bolest.

Cilj ovog rada je da predstavi retki slučaj metastaze mokraćne bešike koja potiče iz invazivnog lobularnog karcinoma dojke i da naglasi značaj prepoznavanja atipičnih mesta metastaziranja.

Prikaz slučaja: Žena stara 58 godina sa trogodišnjom istorijom lobularnog karcinoma desne dojke pojavila se sa urinarnih simptomima i bilateralnom hidronefrozom. Inicijalni tumor je bio tripl-negativan, stadijum T4bN3M0. Nakon neoadjuvantne hemoterapije (antraciklini i taksani), radioterapije i modifikovane radikalne mastektomije, histopatološka procena odgovora tumora na terapiju pokazala je skoro potpuni odgovor (pNCR), a dva od deset limfnih čvorova bila su pozitivna na metastaze. Tretman je nastavljen sa Kapecitabinom u adjuvantnom pristupu (8 ciklusa), a pacijentkinja je bila bez simptoma dve godine. Nakon toga, razvila je urosepse i primljena je u bolnicu zbog bilateralne hidronefroze i bubrežnih kamenaca. Snimanje (CT) je otkrilo retroperitonealnu limfadenopatiju, a cistoskopija je pokazala bulozni edem zida bešike. Histopatološka analiza nakon TUR pokazala je infiltrativni karcinom zida mokraćne bešike, a imunohistohemijsko bojenje bilo je pozitivno za GATA3, GCDFP-15, CDX2, Mamaglobin i zaključeno je da se radi o metastazi karcinoma dojke u zidu mokraćne bešike.

Zaključak: Uprkos napretku u terapiji, prognoza ostaje loša. Prepoznavanje ovog neuobičajenog obrasca metastaziranja od ključnog je značaja za pravovremeno prepoznavanje, tačnu dijagnozu i multidisciplinarno zbrinjavanje.