Medicinski časopis

СВЕСТ И СТАВОВИ ФАРМАЦЕУТА ПРИМАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У ВЕЗИ СА ЕФИКАСНОШЋУ И ЗНАЧАЈЕМ ПРИМЕНЕ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА У МЕДИЦИНСКЕ СВРХЕ - Квалитативна проспективна студија

2026-06-18T14:38:14+02:00

Увод: Последњих година, интересовање за прикупљање и чување матичних ћелија из крви пупчане врпце значајно је порасло, због њиховог терапеутског потенцијала у низу медицинских стања. Као здравствени радници, фармацеути у примарној здравственој заштите често су прва линија здравствених радника који учествују у саветовању пацијента о различитим медицинским питањима. Сходно томе, неопходно је да поседују свеобухватно знање, укључујући темељно разумевање примене матичних ћелија, и да се ангажују у континуираном стручном усавршавању.

Циљ: Ова студија је имала за циљ да процени свест, ставове и мишљења лиценцираних фармацеута који раде у примарној здравственој заштити у вези са медицинском употребом матичних ћелија.

Методологија: Спроведена је студија пресека коришћењем анонимних упитника на кохорти фармацеута у установама примарне здравствене заштите у региону Централне Србије. Подаци су прикупљени од 1. јула до 1. августа 2022. године и анализирани коришћењем IBM SPSS Statistics и MS Excel. Критеријуми за укључивање обухватили су тренутно запослење као фармацеута у примарној здравственој заштити у Србији и добровољни информисани пристанак за учешће у студији.

Резултати: Учествовало је укупно 248 фармацеута, у већем проценту женског пола и запослених у приватним здравственим установама. Анализа је открила статистички значајне разлике у свести, ставовима или мишљењима између фармацеута који раде у јавном и приватном сектору, осим значајне разлике у вези са знањем о постојању регистра донора матичних ћелија (p<0.05).

Закључак: Резултати указују на то да фармацеути и у јавном и у приватном сектору примарне здравствене заштите поседују различите нивое знања и деле сличне ставове према примени матичних ћелија, при чему је свест истакнута код фармацеута запослених у приватном сектору. Студија истиче кључни значај континуираног образовања и обуке фармацеута у области регенеративне медицине која се развија.

Кључне речи: матичне ћелије, регенеративна медицина, фармацеути, ставови, примарна здравствена заштита

Hirurško lečenje hipertireoidizma – iskustvo Odeljenja endokrine hirurgije UKC Kragujevac

2026-06-18T14:38:15+02:00

Uvod: Hipertireoidizam predstavlja značajni endokrini problem, a među najčešćim uzrocima su Grejvsova bolest (GD), toksična polinodozna struma (TPN) i toksični adenom (TA). Hirurško lečenje ima posebno mesto u terapijskom algoritmu, naročito u situacijama kada su lekovi ili terapija radioaktivnim jodom kontraindikovani ili neefikasni.

Cilj: prikazati iskustvo odeljenja endokrine hirurgije UKC Kragujevac u hirurškom lečenju hipertireoidizma u periodu 2018-2024 godine.

Materijal i metode: Retrospektivna analiza 188 pacijenata operisanih zbog hipertireoidizma, ukupno 480 operisanih zbog bolesti štitaste žlezde u šestogodišnjem periodu. Analizirani su tip dijagnoze, vrsta operacije, demografski podaci, incidenca karcinoma na definitivnim patohistološkim nalazima i komplikacije.

Rezultati: Od 188 operisanih pacijenata: GD n=62, TPN n=65, TA n=61. Kod GD totalnih tireoidektomija je izvedeno kod 55 pacijenata, a near total tireoidektomija kod 7. Kod TPN totalnih tireoidektomija kod 60, a near total tireoidektomija kod 5. Kod TA, kod svih 61pacijenta izvedena je lobektomija. Prosečne starosne dobi : GD 48.6 god. TPN 58.3 god, TA 46.5 god. Odnos žene muškarci – GD 5:1, TPN 4:1, TA 4:1. Mikropapilarni karcinom štitaste žlezde otkriven je kod 1 pacijenta sa GD, 5 pacijenata sa TPN i 2 pacijenta sa TA. Komplikacije su zabeležene kod : serom 8 pacijenata, hematom 4 pacijenta, trajna paraliza n. rekurensa 2, privremena paraliza n. rekurensa 5, privremena hipokalcemija kod 14 pacijenata.

Zaključak: Hirurško lečenje hipertireoidizma u našem centru je pokazalo dobre rezultate i nisku stopu ozbiljnih komplikacija. Rezultati su u skladu sa savremenom literaturom i potvrđuju da operacija ostaje važna terapijska opcija u odgovarajućim indikacijama.

Oralno-zdravstvene navike, svijest i znanje o oralnom zdravlju medju studentima na Medicinskom fakultetu u Bosni i Hecegovini: Studija presjeka

2026-06-18T14:38:15+02:00

Uvod: Cilj ove studije je bio da se procjene oralno-higijenske navike, kao i svijest i znanje o oralnom zdavlju među studentima osnovnih studija na Medicinskom fakultetu u Bosni i Hercegovini.

Metode: Ova studija presjeka sprovedena je na Medicinskom fakultetu Foča i uključivala je 333 studenta, tri studijska programa: medicine (M), zdravstvene njege (ZN) i specijalne edukacije i rehabilitacije (SER). Za prikupljanje demografskih karakteristika, kao i podataka o oralno-higijenskim navikama i znanja o oralnom zdravlju kroišćen je upitnik.

Rezultati: Najveći procenat studenata (56,2%) pere zube dva puta dnevno. Veći procenat ZN i SER studenata pere zube duže nego M studenti (p=0,004). Studenti najčešće menjaju četkice za zube svaka 3 meseca ili ranije (76,3%); 58,9% redovno posećuje stomatologa; a 61% ne navodi probleme sa oralnim zdravljem. Samo 14,4% studenata veruje da je disbioza zubnog plaka uzrok karijesa, dok više od polovine studenata (53,5%) ne zna uticaj zubnog plaka. Pored toga, više od jedne trećine studenata (35,7%) nije upoznato sa preventivnim mjerama za oralne bolesti. Veći broj M i ZN nego SER studenata je izjavio da je oralno zdravlje povezano sa kardiovaskularnim bolestima (p=0,002), a više M studenata je izjavilo da je povezano sa karcinimom u poređenju sa SER studentima (p=0,032).

Zaključak: Rezultati ove studije pokazali su ograničeno znanje o oralnom zdravlju studenata sva tri studijska programa, što upućuje da je potrebno raditi na unaprijeđenju oralno-zdravstvene edukacije studenata zdravstvenih nauka.

ПОРЕМЕЋАЈИ ФИБРИНОЛИЗЕ У СЕПСИ: ЗНАЧАЈ РАНОГ ОТКРИВАЊА АБНОРМАЛНОСТИ У СЕПСОМ ИЗАЗВАНОЈ КОАГУЛОПАТИЈИ И ДОСТУПНИ ЛАБОРАТОРИЈСКИ МАРКЕРИ ФИБРИНОЛИЗЕ

2026-06-18T14:38:15+02:00

Сепса представља животно угрожавајућу дисфункцију органа узроковану неефикасним одговором домаћина на инфекцију. Неки од најзаступљенијих поремећаја у сепси су хемостазни поремећаји. Код сепсе се често развија стање поремећене антикоагулантне активности и супресије фибринолизе, које се назива сепсом изазвана коагулопатија. Оштећење фибринолитичког система се све више сматра кључним фактором у коагулопатији изазваној сепсом. Оштећена фибринолиза у сепси може допринети нежељеним исходима као што су микроваскуларна тромбоза, дисфункција органа и повећан морталитет. Обзиром да је један од постулата везан за сепсу, да су неопходни брза дијагностика и брзо збрињавање, од великог би значаја било, да се различити облици коагулопатија у сепси, дијагностикују на самом почетку њиховог настанка, ради адекватног терапијског приступа. У том смислу, неопходни су лако доступни, рутински дијагностички тестови. Досадашњи конвенционални лабораторијски тестови коагулопатија не успевају да у потпуности дефинишу сепсом изазвану коагулопатију. Посебно изазовно је тестирање хипофибринолизе у рутинској пракси. Циљеви нашег истраживања били су, да прегледом доступне научне литературе, истражимо везу између запаљења и коагулације у сепси, поремећаје фибринолизе у сепсом изазваној коагулопатији, утврдимо значај раног препознавања ових поремећаја у сепси, и да истражимо доступне лабораторијске маркере фибринолизе и коагулопатија.

Кључне речи: сепсом изазвана коагулопатија, фибринолиза, оштећење фибринолизе, вискоеластични тестови

DA LI ZAMZAM VODA IMA ONKOLITIČKE EFEKTE?

2026-06-18T14:38:16+02:00

Nula

Perzistentna plućna hipertenzija kod novorođenčeta sa aneurizmom vene Galenae

2026-06-18T14:38:16+02:00

Malformacija vene Galenae (VGAM) je retka kongenitalna vaskularna malformacija. Međutim, u 40-50% slučajeva, može se manifestovati već u novorođenačkom periodu kao kongestivna srčana insuficijencija sa velikim minutnim volumenom, a u manjem broju slučajeva i kao perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN).
Ovo je prikaz slučaja novorođenčeta ženskog pola, rođeno u 31. nedelji gestacije hitnim carskim rezom. Usled prematuriteta i znakova respiratornog distresa, novorođenče je hospitalizovano u odeljenju neonatalne intenzivne nege naše bolnice, u 14. satu života. U 8. danu života, usled konstatovanog šuma na srcu, učinjen je ehokardiografski pregled u cilju isključenja kompleksnih srčanih mana. Ehokardiografijom su isključena strukturna oboljenja srca, ali je potvrđeno postojanje perzistentne plućne hipertenzije novorođenčeta (PPHN) sa pulmonalnim pritiskom nešto ispod sistemskih vrednosti. Započeta je terapija plućne hipertenzije sildenafilom i niskim dozama diuretika. Po inicijaciji terapije zabeležen je blag klinički oporavak novorođenčeta, ali se naglo pogoršanje beleži 15. dana života. Kontrolnim ehokardiografskim pregledom je utvrđeno postojanje plućne hipertenzije sistemskog nivoa, sa globalnom ventrikularnom disfunkcijom, i reverzijom šanta na nivou ductus arteriosusa i foramen ovale apertum, u desno-levi. Sildenafilu je dodata antikongestivna terapija (ACE inhibitor i diuretici). Ultrazvučnim pregledom centralnog nervnog sistema je uočeno postojanje hipoehogene, cistične formacije u medijalnoj liniji, dimenzija 13.7 x 13.2 mm. Kolor doplerom se prikazao turbulenatn protok krvi u nivou navedene hipoehogene ciste, a što je odgovaralo podrčuju vene Galenae. Time je potvrđeno postojanje arteriovenske malformacije po tipu aneurizme vene Galenae. Dalji tretman novorođenčeta je podrazumevao primenu mehaničke ventilacije i ostalih suportivnih mera, nastavak lečenja kongestivne srčane insuficijencije i PPHN. Uprkos svim terapijskim merama, novorođenče je sve vreme bilo u teškom opštem stanju. Endovaskularna embolizacija VGAM je razmatrana, ali zbog kritičnog stanja deteta transport do neurohirurškog centra nije bio moguć, tako da je novorođenče preminulo. Uprkos činjenici da je asocijacija VGAM sa PPHN u neonatalnom periodu retka pojava, u slučajevima PPHN sistemskog nivoa udružene sa kongestivnom srčanom insuficijencijom refraktorne na lečenje, treba isključiti postojanje arteriovenskih malformacija u mozgu i jetri.

DOKTOR ĐORĐE JOANOVIĆ, OTAC SRPSKE ONKOLOGIJE

2026-06-18T14:38:16+02:00

Đorđe Joanović rođen je u Beču 16. juna 1871. godine, od majke Marije Joanović, rođene Vlahović, i oca Harintona Joanovića. Poreklo porodice Joanović vodi iz sela Beodre. Svoju bečku univerzitetsku karijeru, naučne radove i čuvene bečke laboratorije je napustio i došao u Beograd nakon završenog Prvog svetskog rata u velikoj želji da kao patriota da pomogne Srbiji. Doktor Đorđe Joanović bio je inovativni naučnik, pionir u sektoru laboratorijskog proučavanja onkoloških bolesti i epidemiologije karcinogeneze, i u toj oblasti bio je svetski poznat i poštovan. Doktor Joanović je jedan od utemeljivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Inicirao je osnivanje tada najmodernijeg Instituta za patologiju u Beogradu. Doktor Joanović je osnovao i postao prvi predsednik Jugoslovenskog društva za izučavanje i suzbijanje raka. Izabran je četiri puta za dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu. Profesor Đorđe Joanović bio je poštovani član Matice srpske u Novom Sadu i viši naučni saranik Srpske akademije nauka. Izabran je za počasnog člana nemačkog i češkog onkološkog Komiteta za suzbijanje raka. U Parizu pri Međunarodnom ofisu za javnu higijenu bio je stalni predstavnik Kraljevine Jugoslavije. Izabran je za predsednika Jugoslovenskog i Srpskog lekarskog društva, ali i predstavnik Kraljevine Jugoslavije u Sveslovenskom lekarskom savezu. Doktor Đorđe bio je i član Sanitetskog saveta vojske Kraljevine Jugoslavije, kao i profesor Vojnog saniteta. Profesor Joanović bio je pripadnik Komiteta međunarodnog instituta za geografsku patologiju. Postao je osnivač i predsednik Fonda za pomoć siromašnim studentima.

Bio je i urednik Srpskog arhiva za celokupnu medicinu, ali i član i dopisnik mnogobrojnih redakcija medicinskih časopisa. Institut za patologiju u Beogradu , Osnovna škola u Novom Miloševu i Opšta bolnica u Zrenjaninu nose ime “Doktor Đorđe Joanović”.