https://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/issue/feedBaština2026-02-05T16:08:01+01:00Aleksandra N. Arsićinstitut.skp@gmail.comSCIndeks Assistant<p> Часопис <em>Баштина</em> је научни гласник Института који се објављује од 1991. године и рангиран је као часопис од националног значаја М 51 (на основу категоризације Министарства за 2017. стр. 50). Уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа, а конципиран је као мултидисциплинарни научни часопис да би могао да апсорбује радове из хетерогених научних области, како би се задовољиле потребе запослених научника из сваке од научних дисциплина које су у програму научних истраживања на Институту. Овакав приступ омогућава публиковање широког дијапазона радова из области: књижевности, археологије, историје, историје културе, историје уметности, политикологије, етнологије, етномузикологије, социологије, а објављују се и приређена грађа, полемике, критике и прикази.<br /><br /> Међу члановима уређивачког и редакцијског одбора преовладавају запослени на Институту, али његов међународни карактер дају научници из Русије и Сједињених Америчких Држава. Часопис излази два пута годишње, а у њему преовладавају теме које су у складу са актуелним пројектом Института, тј. третирају подручје Косова и Метохије и области које гравитирају ка покрајини, али су присутни и радови који се баве читавим простором Србије, Југославије, Балкана, Европе, па и света.<br />Циљ уредништва часописа јесте да у наредном периоду у уредништво инкорпорира еминентне научнике и привуче квалитетне истраживаче како би часопис напредовао.</p>https://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/62083КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ У ЧАСОПИСУ БРАТСТВО2026-01-14T18:37:09+01:00Бојана Ласицаbojana.lasica@ffuis.edu.ba<p class="MsoNormal" style="margin-left: 28.35pt; text-indent: 28.35pt;"><span lang="sr-Cyrl-BA" style="font-size: 10.0pt; mso-ansi-language: #1C1A;">Часопис <em>Братство</em> је излазио у Сарајеву у периоду од 1925. до 1941. године, као духовни часопис за вјерско и народно просвјећивање. Иако се примарно бавио религијом, пратио је и културни живот српског народа у Босни и Херцеговини и његовао лијепу књижевност. Имао је најдужи континуитет излажења у односу на све остале српске листове и часописе у периоду између два свјетска рата у Босни и Херцеговини, па представља значајну ризницу књижевних текстова. У предстојећем раду настојаћемо да жанровски, тематски и библиографски опишемо књижевне прилоге у <em>Братству.</em> Споменућемо и њихове ауторе, и настојати да укажемо на њихову бројност, квалитет и улогу у културном-просвјетном и политичком животу у Босни и Херцеговини у периоду између два свјетска рата.</span></p>2025-12-26T20:22:03+01:00Sva prava zadržana (c) 2025 Baštinahttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/61746УЛОГА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ И УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ ИРСКЕ У АКТУЕЛНОЈ КРИЗИ У АП КОСОВО И МЕТОХИЈА2026-01-14T18:36:24+01:00Хатиџа Беришаhatidza.berisa@mod.gov.rsДалибор Седларcipripi92@gmail.com<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; line-height: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Посматрано кроз историјску призму, криза у косовско-метохијском делу Србије, детерминисана је геополитичким интересима регионалних и светских сила, историјским процесима и етнографским променама, у којима се константно, али са различитим интензитетом, албански и српски народ сукобљавају и бране једни другима право над тим простором. Агресија НАТО 1999. године на Савезну Републику Југославију (СРЈ), а потом и проглашење независности „Косова“ 2008. године, подстакло је и охрабрило албанске политичке елите да у складу са декларацијом „Призренске лиге“ из 1878. године, предузимају интензивније мере на успостављању „Велике Албаније“, у којој би у складу са стратешком културом Албанаца, био заступљен принцип фашистичке идеологије „Једна држава, један језик, једна нација, једна вера“. </span></p> <p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in; line-height: normal;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Проблематика рада је да се сагледа шири контекст испољених интереса Турске и Уједињеног Краљевства Велике Британије у савременим безбедносним условима, које карактерише присуство хибридних претњи, са тежиштемна Аутономну покрајину Косово и Метохија у безбедносној агенди ових силе. Посматрано из угла актуелне кризе на Косову и Метохији, у контексту најприсутнијег испољавања меке моћи у циљу јачања албанског и умањења српског фактора на том простору, посебно се се издвајају Република Турска и Уједињено Краљевство Велика Британија и Северна Ирска </span></p>2026-01-13T18:17:46+01:00Sva prava zadržana (c) 2026 Baštinahttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/60685ИЗМЕЂУ ПРАВА И ЛИНГВИСТИКЕ – ОСОБЕНОСТИ ПРАВНОГ ЈЕЗИКА2026-01-30T18:19:30+01:00Јелена Павловић Јовановићjelena.pavlovic@filum.kg.ac.rs<p class="MsoNormal" style="text-align: justify; tab-stops: 14.25pt 183.75pt; margin: 0in 0in 0in .5in;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 10.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Times New Roman',serif;">Циљ овога рада јесте да пружи преглед најважнијих одлика језика права како у правној науци, тако<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>у лингвистици, а нарочито у функционалној стилистици у оквиру које се језик права проучава као посебна врста административно-правног стила. Надовезујући се на наше истраживање из 2021. године о досадашњим проучавањима правног језика код нас, приступамо праву као феномену који је превасходно језички и који се реализује кроз језик. За лингвисте је важна разлика између правне одредбе и правне норме, дубинска структура правне норме, право као семиотички систем, идеологизација језика права, као и начин на који језик и правне норме обликују друштво. У раду су издвојене најважније карактеристике административно-правног стила, а посебно законодавно-правног подстила у оквиру ког се реализује језик права. Истиче се истовремена неодређеност<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>прецизност језика права, редундантност језика права, његова интертекстуалност и друге важне особне. У закључку се указује на даље могуће правце проучавања језика права које би укључило сарадњу правника и лингвиста водећи рачун инхерентим одликама језика права.</span></p>2026-01-29T14:39:43+01:00Sva prava zadržana (c) 2026 Baštinahttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/60173ИДЕОЛОШКА СТИГМАТИЗАЦИЈА НАУКЕ. СЛУЧАЈ КЊИГЕ О КОСОВУ ДИМИТРИЈА БОГДАНОВИЋА2026-02-05T16:03:57+01:00Драгољуб Мандићdragoljub.mandic997@gmail.com<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0in; text-align: justify; line-height: 150%;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Идеолошка оптерећеност представљала је једну од највећих мана историографије из времена социјалистичке Југославије. Строга контрола владајуће партије била је главни разлог што су многе важне теме биле неадекватно обрађиване или чак у потпуности избегаване. Стога се током осамдесетих година, након смрти Јосипа Броза, појавио велики број разнородних књига које су изазивале контроверзе како у партијским, тако и у научним круговима. Међу њима спада и <em>Књига о Косову</em> академика Димитрија Богдановића, која је потом, као и њен аутор, доживела велики број политички мотивисаних напада. Поред анализе књиге, у раду ћемо реконструисати контекст у којем је она настала, мотив аутора да се позабави датом темом и реакцијама које је изазвало њено објављивање. Рад је заснован на изворима у виду штампе и сведочанстава савременика, као и на релевантној научној литератури.</span></p>2026-02-04T19:09:49+01:00Sva prava zadržana (c) 2026 Baštinahttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/62084Митрополит Ђорђе Николајевић и проблем очувања српских црквено-националних интереса у БиХ крајем XIX вијека2026-02-05T16:08:01+01:00Далибор Петровићaluka1972@gmail.com<p><span lang="RU" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;">Друштвено-политичке, национално-идентитетске и црквене прилике у Босни и Херцеговини током првих деценија Аустроугарске окупације су биле изузетно комплексне</span><span style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;">.</span><span lang="RU" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;"> У тим замршеним односима једина организација која је имала национални предзнак и која је имала одговорност да српск</span><span style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;">у</span><span lang="RU" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman',serif; mso-fareast-font-family: 'Times New Roman'; mso-fareast-theme-font: minor-fareast; mso-ansi-language: RU; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-bidi-font-style: italic;"> идентитеско-вјерску посебност заштити и сачува била је Православна црква. Међутим, у ситуацији када су православне епархије у БиХ имале полуаутономни статус у оквиру Цариградске патријаршије са посебним правима бечког двора према њима, постаје нам јаснији положај и околности у којима је та црква могла да дјелује. С тим у вези је од изузетног значаја било питање конкретне личности која ће придржавати трон дабробосанских митрополита као првопоштоване катедре у Босни и Херцеговини. </span></p>2026-02-05T16:08:00+01:00Sva prava zadržana (c) 2026 Baština