SUSTAINABILITY OF CUSTOM THROUGH RELIGIOUS MOBILIZATION OF THE LOCAL COMMUNITY: THE CASE OF OFFERING FARMERS’ CANDLES TO THE TRONOŠA MONASTERY
Abstract
This paper analyzes the sustainability of the custom of offering farmers’ candles (ratarske sveće) to the Tronoša Monastery as an element of intangible cultural heritage. The research shows that, in the past, this tradition was entirely under the authority of the local community, which independently organized all related activities. However, in recent decades, representatives of the Serbian Orthodox Church – primarily the monks from the Tronoša Monastery – have assumed a significant role in preserving the custom, acting as custodians and organizers of the ritual.
During field research conducted in 2022, it was established that the custom, although stripped of its former magical and agrarian functions, continues to exist as a religious ritual, primarily due to the institutional support of the Orthodox Church and the spiritual motivation of the participants. It has also been established that church authorities, in addition to organizing customs, also contribute to the interpretation of customs in a religious context and provide religious legitimation to the entire ritual.
At the same time, the paper highlights certain risks associated with this model of sustainability. Reliance on the personal authority of individual clergy members raises concerns about the future of the custom. Although institutional support enables the preservation of the form, the paper problematizes the possible loss of control of the local community over its own heritage and the narrowing of space for intergenerational transmission without the help of representatives of the Serbian Orthodox Church.
The paper concludes that ensuring the sustainability of the custom requires a balance between institutional authority and active local community participation, along with the involvement of younger generations. The ritual of making and lighting farmers’ candles stands as an example of successful cultural transformation, but also as a reminder of the complex power dynamics embedded in the processes of safeguarding intangible cultural heritage.
References
UNESCO 2003. Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage. Paris: UNESCO, https://ich.unesco.org/en/convention (приступљено 4. 4. 2023).
UNESCO 2022. Basic Texts of the 2003 Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage, 2022 Edition.
Центар за нематеријално културно наслеђе Србије 2021. Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, www.nkns.rs /cyr/elementi-nkns (приступљено 7. 4. 2025).
UNESCO ICH Reports, 2006: Еxpert Meeting on Community Involvement in Safeguarding Intangible Cultural Heritage: Towards the Implementation of the 2003 Convention 13‐15 March 2006, Tokyo, Japan. Доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ich.unesco.org/doc/src/00034-EN.pdf (приступљено 20. маја 2025.)
ЛИТЕРАТУРА
Анђелковић 2023: Биљана Анђелковић. „Утицај црквеног православља на нематеријално културно наслеђе: редукција, трансформација и губљење народних обичаја.“ Зборник Матице српске за друштвене науке 188 (4/2023), 587-606.
Бошковић 1932: Душан Бошковић. „Тежачка свијећа“. Гласник Етнографског музеја у Београду VII, 113-115.
Гавриловић 2011: Љиљана Гавриловић. „Потрага за особеношћу: изазови и дилеме унутар концепта очувања и репрезентовања нематеријалног културног наслеђа“. Етноантрополошки проблеми год. 6, књ.1, 221-234.
Дробњаковић 1932: Боривоје Дробњаковић. „Неколико података о прилагању свећа црквама на Велики четвртак“, Гласник Етнографског музеја у Београду VII, 115-118.
Ђорђевић 2021а: Биљана Ђорђевић. Ражањско црепуљарство: израда црепуља у Рујишту код Ражња. Ражањ: Туристичка организација; Београд: Етнографски Музеј.
Ђорђевић 2021б: Биљана Ђорђевић. Злакуско лончарство: нематеријално културно наслеђе човечанства. Београд: Етнографски музеј.
Живојиновић 1969: Слободан Живојиновић. Манастир Троноша. Београд.
Милићевић1867: Милан Ђ. Милићевић. Манастири у Србији. Београд: Дружтво србске словесности.
Пајић-Марковић 2001: Гордана Пајић Марковић. „Ратарске свеће из манастира Троноша“. Museum 2, 205-213.
Тројановић 1990: Сима Тројановић. Ватра у обичајима и животу српског народа. Београд: Просвета.
Филиповић 1933: Миленко С. Филиповић. „Тежачке свеће и слични обичаји у неким крајевима“. Гласник Етнографског музеја у Београду VIII, 95-98.
Лајић Михајловић 2022: Данка Лајић Михајловић. Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг. Савремена српска фолклористика XI. Ур. Смиљана Ђорђевић Белић, Данка Лајић Михајловић и Биљана Сикимић. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”; Лозница: Центар за културу „Вук Караџић”; Тршић: Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, 97–116.
Лукић Крстановић, Радојичић 2015: Мирослава Лукић Крстановић, Драгана Радојичић. „Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе.” Гласник Етнографског музеја 79, 165–178.
Матић 2022: Милош Матић. „Проблем идентитета заједница у домену нематеријалног културног наслеђа”. Савремена српска фолклористика XI. Зборник радова. Ур. Смиљана Ђорђевић Белић, Данка Лајић Михајловић и Биљана Сикимић. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” – Центар за културу „Вук Караџић” – Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, 33-48.
Миленковић 2016: Милош Миленковић. Повратак наслеђу. Оглед из примењене хуманистике. Београд: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду – Досије.
Раденковић 2022: Љубинко Раденковић. „Симболика свеће у народној култури Срба у општесловенском контексту”. Глас, год. CDXXXII, књ. 32, 11-41.
Сикимић 2022: Биљана Сикимић. „Критична места заштите нематеријалног културног наслеђа Србије.” Савремена српска фолклористика XI. Зборник радова. Ур. Смиљана Ђорђевић Белић, Данка Лајић Михајловић и Биљана Сикимић. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” – Центар за културу „Вук Караџић” – Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, 277–292.
Синани 2011: Данијел Синани. „Религија, идентитет и нематеријална културна баштина”. Културни идентитет као нематеријална културна баштина. Ур. Бојан Жикић. Београд: Филозофски факултет Универзитет у Београду и СГЦ, 43–56.
Срећковић 2012: Саша Срећковић. „Идентитет у контексту разумевања културног наслеђа”. Гласник Етнографског музеја 76, 175–182.
Matić 2011: Miloš Matić. „Konceptualizacija kulture u heritološkoj paradigmi: Muzejsko nadmudrivanje s materijalnim”. Antropologija 11(1), 117–142.
Церибашић 2022: „Наила Церибашић. Музика као Aide-mémoire програма нематеријалног културног наслеђа: питања репрезентације, поседовања, одрживости и експертизе.“ Савремена српска фолклористика XI. Зборник радова. Ур. Смиљана Ђорђевић Белић, Данка Лајић Михајловић и Биљана Сикимић. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” – Центар за културу „Вук Караџић” – Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, 81-96.
Чугуровић 2021: Ана Чугуровић. Приче о нематеријалном културном наслеђу: (Дис)континуитети у нематеријалном културном наслеђу Јадра. Лозница: Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница.
Чугуровић 2023: Ана Чугуровић. Изливање и паљење ратарских свећа у манастиру Троноша. Лозница: Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница.
Blake 2019: Janet Blake. “Engaging “Communities, Groups and Individuals” in the International Mechanisms of the 2003 Intangible Heritage Convention.” International Journal of Cultural Property (2019) 26, 113–137.
Ćuković 2019: Jelena Ćuković. Nematerijalno kulturno nasleđe iz antropološke perspektive: Reprezentativnost, selektivnost, instrumentalizacija. Beograd: Univerzitet, Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Centar za antropologiju nauke i obrazovanja, Dosije studio.
Ćuković 2023: Jelena Ćuković. Diskursi kulturnog nasleđa u Vojvodini. Beograd: Filozofski fakultet: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Dosije studio.
Gavrilović 2010: Ljiljana Gavrilović. „Nomen est omen: Baština ili nasleđe – (ne samo) terminološka dilema.“ Etnoantropološki problemi 5(2), 41-53.
Hobsbom 2011: Erik Hobsbom. „Uvod: Kako se tradicije izmišljaju.“ Izmišljanje tradicije. Ur. Erik Hobsbom i Terens Rejndžer. Beograd: Biblioteka XX vek, 5-26.
Kirshenblatt-Gimblett 2004: Barbara Kirshenblatt-Gimblett. “Intangible Heritage as Metacultural Production”. Museum International 56(1-2), 52-65.
Milenković 2024: Miloš Milenković. Intangible Cultural Heritage and Reconciliation in the Western BalkansAn Anthropological Perspective. New York: Routledge.
Muñoz-Viñas 2023: Salvador Muñoz-Viñas. A Theory of Cultural Heritage: Beyond The Intangible. New York: Routledge.
Smith, Akagawa 2009: Laurajane Smith, Natsuko Akagawa (eds.). Intangible Heritage. New Yort: Routledge.
Urbinati 2015; Sabrina Urbinati. „Communities, Groups and Individuals: the Bearers of the Intangible Cultural Heritage. What is the Role Attributed to These Subject in the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage.“ Public Low and Regulation. Anna Cicchetti, Justin Orlando Frosini and Marcella Gola (eds.). Rimini: Maggioli Editore, 163-189.