Arhiv za farmaciju

Mikroglijalna disfunkcija i kognitivno oštećenje u animalnim modelima dijabetesa tipa 2: sistematski pregled koji povezuje dijabetes i ranu neurodegeneraciju

2026-04-29T21:33:32+02:00

Dijabetes tipa 2 (T2D) usko je povezan sa kognitivnim oštećenjem i povećanim rizikom od demencije. Smatra se da rane neuropatološke promene u T2D obuhvataju neuroinflamatorne procese, što ukazuje da funkcija mikroglije u dijabetičnom mozgu može biti narušena ili pomerena ka maladaptivno aktiviranom stanju. Rastući broj dokaza implicira disfunkciju mikroglije kao ključni mehanizam u osnovi kognitivnog oštećenja povezanog sa T2D. Promene u prostornom učenju, memoriji i izvršnim funkcijama prate funkcionalne i fenotipske alteracije mikroglijalnih ćelija, naročito unutar hipokampalnih i kortikalnih moždanih krugova. Istovremeno se javljaju rane neurodegenerativne promene, uključujući gubitak neurona, sinaptičke alteracije, akumulaciju Aβ i p-Tau, kao i transkriptomski potpis karakterističan za Alchajmerovu bolest (AD) u vulnerabilnim moždanim regionima. Starenjem mikroglija sve značajnije doprinosi neurodegeneraciji, jer njene regulatorne interakcije sa neuronima slabe, što pogoduje njenoj trajnoj aktivaciji. Ovaj mini sistematski pregled ima za cilj da sintetizuje aktuelne in vivo nalaze o odnosu između kognitivnog oštećenja i promena mikroglije u animalnim modelima T2D i da razgraniči osnovne patofiziološke mehanizme koji povezuju hronični metabolički stres, disfunkciju mikroglije i rane neurodegenerativne promene. Dodatno, nastoji da istakne kako ovi mehanistički putevi, koji obuhvataju signalizaciju mikroglije, inflamatorne medijatore i metaboličko reprogramiranje, mogu predstavljati obećavajuće terapijske targete za prevenciju ili ublažavanje neurodegeneracije povezane sa dijabetesom.

Znanje i stavovi farmaceuta o biološkim i biosličnim lekovima: pregled literature

2026-04-29T21:33:32+02:00

Napredak u biološkim terapijama postao je ključan za lečenje i akutnih i hroničnih bolesti. Pored toga, sve veće prisustvo biosličnih lekova predstavlja značajne mogućnosti za smanjenje troškova zdravstvene zaštite i proširenje pristupa pacijenata osnovnim biološkim tretmanima. Farmaceuti, kao deo zdravstvenog sistema, igraju važnu ulogu u upotrebi ove grupe lekova. Svrha ovog pregleda literature je da se ispitaju postojeća istraživanja o znanju i stavovima farmaceuta prema originalnim biološkim lekovima i biosimilarima, kao i da se proceni potreba za daljim obrazovnim inicijativama u ovoj oblasti.

Digitalna pretraga literature sprovedena je putem baza podataka časopisa, kao što su PubMed i Scopus, koristeći odabrane termine za pretragu i primenjujući kriterijume za uključivanje koji odgovaraju cilju istraživanja. Većina studija koje su predmet evaluacije sprovedene su u obliku kratkih anketa, što otkriva da je većina farmaceuta upoznata sa biološkim i biosličnim lekovima, međutim, njihovo izmereno znanje je bilo manje opsežno od njihovog samoprocenjenog znanja. Znanje i stavovi farmaceuta prema biološkim lekovima pokazuju velike varijacije.

Nedovoljno kliničkog iskustva i potreba za dodatnom edukacijom identifikovani su kao preduslovi za veće uključivanje originalnih bioloških i biosličnih lekova u kliničku praksu.

Razvoj i validacija RP-HPLC metode za određivanje tiazotične kiseline i njegove nečistoće sa primjenom u kontroli tableta

2026-04-29T21:33:33+02:00

U ovom radu prikazan je razvoj i validacija jednostavne i precizne RP-HPLC metode za određivanje sadržaja tiazotične kiseline i nečistoće 3-metil-1,2,4-triazol-5-tiona sa primjenom u kontroli tableta. Hromatografska analiza je izvedena korišćenjem Hypersil GOLD aQ C18 (150 x 4 mm) 3 µm kolone pod izokratskim uslovima eluiranja sa mobilnom fazom koju čine fosfatni pufer pH 3,3 i metanol u odnosu 99:1 (v/v), brzinom protoka od 1 mL/min i radnom temperaturom od 30 °C. Detekcija je vršena na 220 nm. Razvijena metoda validirana je prema ICH smernicama. Tokom validacije testirani su sledeći analitički parametri: specifičnost, linearnost, preciznost, tačnost, robusnost kao i LOQ za ispitivanu nečistoću. Metoda je linearna u opsegu koncentracija od 0,139 mg/mL do 0,238 mg/mL (r = 0,9992) za tiazotičnu kiselinu i od 0,091 µg/mL do 1,56 µg/mL (r = 0,9998) za ispitivanu nečistoću. Dokazana je dobra preciznost (RSD < 2% za tiazotičnu kiselinu tj. RSD < 10% za nečistoću), tačnost (Recovery u opseg 98–102% tj. od 70–130% za nečistoću) i robusnost metode. Ispitivana nečistoća 3-metil-1,2,4-triazol-5-tiona je detektovana u tabletama tiazotične kiseline, ali je njen sadržaj ispod limita kvantifikacije (LOQ) definisanog datom metodom (0,091 µg/mL).

Polno-specifične povezanosti između serumskih nivoa hinolinske kiseline i težine bolesti kod relapsno-remitentne multiple skleroze: studija preseka

2026-04-29T21:33:33+02:00

Kinureninski put (KP) metabolizma triptofana proizvodi metabolite sa neuroprotektivnim i neurotoksičnim svojstvima i uključen je u patofiziologiju multiple skleroze (MS). Međutim, odnos između metabolita KP, težine bolesti i polnih razlika još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Serumski nivoi hinolinske kiseline (QA) i kinurenske kiseline (KA) analizirani su kod pacijenata sa relapsno-remitentnom MS. Kompletni podaci za biomarkere bili su dostupni kod podgrupe od 40 od ukupno 78 uključenih pacijenata, pa su sve statističke analize sprovedene u toj podgrupi. Težina bolesti procenjena je pomoću skora težine multiple skleroze (Multiple Sclerosis Severity Score-MSSS), a pacijenti su podeljeni u grupe sa blagom do umerenom (MSSS < 6,7) i teškom formom bolesti. Koncentracije QA i KA u serumu određene su metodom enzimskog imunotesta (ELISA), a statistička analiza je sprovedena primenom dvofaktorske analize varijanse (ANOVA) sa Sidak post hoc testom. Nisu utvrđene značajne ukupne razlike u serumskim nivoima QA ili KA između muškaraca i žena. Nivoi KA nisu se razlikovali između MSSS kategorija. Uočene su više koncentracije QA u serumu kod pacijentkinja sa visokom težinom bolesti (MSSS > 6,7) u poređenju sa onima sa nižom težinom bolesti (p = 0,032); međutim, ovaj eksploratorni nalaz zasniva se na veoma maloj podgrupi pacijentkinja (n = 3). Takva povezanost nije uočena kod muških pacijenata. Ovi rezultati ukazuju na moguću polno povezanu asocijaciju između povišenih serumskih nivoa QA i veće težine bolesti kod pacijentkinja sa RRMS, što zahteva dalju potvrdu u studijama sa većim uzorkom.