Acta medica Medianae

ENTERALNA ISHRANA U SEPSI: DA LI MOŽEMO DA RAZBIJEMO MIT?

2025-08-27T13:41:02+02:00

Sepsa je kompleksan poremećaj koji nastaje kao posledica neadekvatnog odgovora domaćina na infekciju i povezuje se sa akutnom disfunkcijom organa i visokim stepenom smrtnosti. Budući da je velik broj istraživanja u poslednjih trideset godina bio posvećen sepsi, upotrebom adekvatnih skorova i menjanjem postojećih omogućeno je brže prepoznavanje pacijenata sa sepsom. Septički šok se definiše kao perzistentna hipotenzija, refraktorna na nadoknadu tečnosti, koja zahteva upotrebu vazopresora, a praćena je cirkulatornim, metaboličkim i ćelijskim poremećajima.

Sepsa i septički šok povezani su sa kataboličkim odgovorom na stres, koji karakteriše sistemski inflamatorni odgovor praćen komplikacijama poput multiorganske disfunkcije, morbiditeta, produženog bolničkog lečenja i smrti. Malnutricija je, s obzirom na izraženi katabolizam u akutnoj fazi, česta pojava kod pacijenata sa sepsom. Enteralna ishrana je važna za podmirivanje energetskih potreba ovih pacijenata. Rana ishrana, prvenstveno enteralnim putem, danas se posmatra kao proaktivna terapijska strategija koja ima za cilj redukovanje težine bolesti, smanjenje komplikacija i dužine bolničkog lečenja i postizanje pozitivnog ishoda samog lečenja.

Sa enteralnom ishranom ne treba počinjati kod pacijenata sa hipotenzijom (MAP < 50 mmHg), kod kojih je tek započeta upotreba vazopresora ili kod kojih je povećana doza vazopresora. Preporučuje se da se enteralna ishrana zaustavi do hemodinamske stabilizacije. Rizici i benefiti enteralne ishrane moraju se uzeti u obzir kod svakog pojedinačnog pacijenta u stanju septičkog šoka. Noradrenalin u dozi < 0,3 mcg/kg/min smatra se bezbednim, a pacijent kome je data ova doza noradrenalina može se okarakterisati kao hemodinamski stabilan.

GREŠKE U POTVRDI O SMRTI: PRAKTIČNI PROBLEMI U SVAKODNEVNOJ PRAKSI

2025-08-27T13:41:02+02:00

Tačne, precizne, aktuelne i potpune informacije o nacionalnim podacima u vezi sa mortalitetom neophodne su za planiranje ciljeva, određivanje zdravstvenih prioriteta, raspodelu budžeta i pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Uprkos smernicama Svetske zdravstvene organizacije, greške u popunjavanju Potvrde o smrti (POS) primećuju se u svim regionima sveta i veoma su česte. Brojne studije ukazale su na različite vrste grešaka prilikom izdavanja POS-a, fokusirajući se pritom na prisustvo ili odsustvo određenih specifičnih pojava. Mada postoje različiti načini za stratifikaciju grešaka, one se generalno razvrstavaju na velike i male greške. Velike greške odnose se na greške koje ozbiljno utiču na izbor i klasifikaciju osnovnog uzroka smrti (OUS) i u njih spadaju: pogrešna klasifikacija i definicija OUS-a, nepravilan redosled dijagnoza, mehanizam smrti bez podataka o OUS-u, višestruki i nezavisni uzroci smrti, nedovoljno specifičan uzrok smrti. Nasuprot tome, male greške imaju neznatan uticaj na klasifikaciju OUS-a; takve su, na primer, odsustvo vremenskog intervala, skraćenice, navođenje drugih značajnih stanja (komorbiditeti), više od jedne dijagnoze na liniji u delu I POS-a i nečitak rukopis. Popunjavanje POS-a predstavlja važnu veštinu koju lekar koji se bavi utvrđivanjem smrtnog ishoda treba da ima. Ključ za smanjenje ovih grešaka leži u kontinuiranoj obuci lekara zasnovanoj na primeni međunarodnih smernica. Osim toga, treba naglasiti i da je stalna edukacija u ovoj oblasti od izuzetnog značaja.

BULOZNI PEMFIGOID INDUKOVAN INHIBITORIMA DIPEPTIDIL PEPTIDAZE-4: PREGLED TRENUTNIH SAZNANJA

2025-08-27T13:41:02+02:00

Bulozni pemfigoid (BP) predstavlja hroničnu autoimunu bolest koja podrazumeva stvaranje mehurova ispod epidermisa, a pretežno se javlja kod starijih ljudi. U poslednje dve decenije zabeležen je značajan porast incidencije i prevalencije BP-a u većem broju zemalja širom sveta. Kao uzroci tog porasta mogli bi se navesti produženje očekivanog životnog veka, unapređene dijagnostičke metode, prepoznavanje atipičnih varijanti BP-a i povećana upotreba određenih lekova.

Lekovima izazvan BP (engl. drug-associated bullous pemphigoid ‒ DABP) jeste termin koji se koristi za opisivanje slučajeva BP-a koji pokazuju kliničke, histološke ili imunopatološke karakteristike koje su identične sa idiopatskim oblikom BP-a ili su mu slične, a povezani su sa sistematičnom primenom ili lokalnom aplikacijom određenih lekova. Od prvog izveštaja o DABP-u iz 1970. godine do sada, sa BP-om je povezano više od 90 pojedinačnih lekova. Najsnažniji dokazi o povezanosti sa DABP-om zabeleženi su kod inhibitora dipeptidil peptidaze-4, poznatih i kao gliptini, koji predstavljaju relativno novu klasu oralnih antidijabetika.

Na DABP treba posumnjati kod bolesnika kojima je nedavno promenjena ili dodata nova terapija. Vremenska povezanost između primene leka i pojave BP-a od ključnog je značaja, a povlačenje sumnjivog leka predstavlja najvažniji korak ka kliničkom poboljšanju.

PERIFERNE NEUROPATIJE KOD BOLESNIKA SA HRONIČNOM BUBREŽNOM INSUFICIJENCIJOM

2025-08-27T13:41:03+02:00

Pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega često pate od perifernih neuropatija, koje značajno utiču na morbiditet i mortalitet. Dakle, važno je razumeti patofiziološki mehanizam ovih neuroloških komplikacija da bi se mogla osmisliti efikasna strategija upravljanje ovim poremećajima. Cilj ovog preglednog rada bio je da ukaže na važnost otkrivanja kliničkih parametara koji omogućavaju dijagnozu i rano lečenje periferne neuropatije.

U te svrhe korišćene su baze podataka PubMed i MEDLINE. Podaci predstavljeni u ovom radu prikupljeni su iz literature na koju je uputila pretraga sledećih ključnih reči: periferna neuropatija, hronična bubrežna insuficijencija, hemodijaliza, klinička slika, lečenje.

Pronađeno je ukupno dvadeset radova koji su ispunili pomenute kriterijume ‒ osam preglednih radova, sedam originalnih radova, četiri prikaza slučaja i jedna monografija.

Budući da kliničke manifestacije periferne neuropatije nisu specifične, veoma je važno da se rano otkriju kako bi se sprečilo njihovo napredovanje i postigao uspeh u njihovom lečenju.

ANALIZA TRENDOVA U IZVOĐENJU URINARNIH DERIVACIJA NAKON TOTALNE CISTEKTOMIJE: PETNAESTOGODIŠNJE ISKUSTVO

2025-08-27T13:41:03+02:00

bolesnika koji su bili podvrgnuti radikalnoj cistektomiji (RC) od 2008. do 2023. godine, s posebnim osvrtom na vreme pandemije kovida 19. Ukupno 283 bolesnika (243 muškarca i 40 žena, prosečne starosti 65,07 godina ± 7,73 godine) klasifikovana su prema tipu UD-a u sledeće grupe: Mainz pouch II (MP II) – 85 bolesnika; ileumski provodnik (engl. ileal conduit ‒ IC) – 89 bolesnika; ureterokutaneostomija (engl. ureterocutaneostomy ‒ UCS) ‒ 105 bolesnika; perkutana nefrostomija (engl. percutaneous nephrostomy ‒ PCN) – 4 bolesnika. Relativni udeo inkontinentih i kontinentnih UD-a iznosio je 70% i 30%, redom. MP II je bio najzastupljeniji UD od 2008. do 2013. godine, IC od 2014. do 2019. godine, a UCS od 2019. do 2023. godine. Najzastupljeniji UD bio je UCS (37,1%), a onda slede IC (31,4%), MP2 (30,0%) i PCN (1,4%). Trendovi UD-a menjali su se kroz vreme, s tim što su MP II i IC imali relativno stabilan udeo na godišnjem nivou, a UCS najmanji udeo do izbijanja pandemije kovida 19; tada je značajno povećan udeo UCS-a, a vrhunac je dostigao 2022. godine. Analiza trenda pokazuje značajno povećanje UCS-a između 2008. i 2023. godine (p < 0,001), dok značajnije promene trendova u preostalim grupama nisu zabeležene (p > 0,05). Trendovi kontinentnih i inkontinentnih UD-a nakon RC-a predstavljeni u ovoj studiji odgovaraju podacima iz savremene literature.

EHOKARDIOGRAFSKA PROCENA REMODELOVANJA LEVE KOMORE U MITRALNOJ REGURGITACIJI PREMA TIPU HIRURŠKE KOREKCIJE: REPARACIJE ILI ZAMENE MITRALNE VALVULE

2025-08-27T13:41:04+02:00

Patofiziologija hronične primarne mitralne regurgitacije (engl. mitral regurgitation ‒ MR) uglavnom se zasniva na degenerativnom procesu. Neadekvatna adaptacija leve komore (engl. left ventricle ‒ LV) usled zapreminskog opterećenja dovodi do postepene dilatacije i slabosti. Jedinu adekvatnu terapijsku opciju u ovom slučaju predstavlja hirurška intervencija. Cilj ovog istraživanja bio je da proceni rane ehokardiografske parametre remodelovanje LV-a u hroničnom primarnom MR-u u dvema vrstama operativne korekcije: mehaničkoj zameni mitralne valvule (engl. mitral valve replacement ‒ MVR) i anuloplastici mitralnog zaliska protetskim prstenom (eng. mitral valve annuloplasty – MVA). Ehokardiografske varijable su izmerene ili izračunate korišćenjem 2D i M tehnike. Pored toga, varijable su procenjene u odnosu na ranu postoperativnu disfunkciju LV-a (engl. left ventricular dysfunction ‒ LVD). Ejekciona frakcija (engl. ejection fraction ‒ EF) bila je < 50%. Istraživanje je obuhvatilo 36 asimptomatskih pacijenata sa primarnim teškim MR-om (stepen 3‒4) koji su bili podvrgnuti hirurškoj korekciji zalistaka. Krajnji dijastolni prečnik LV-a značajno se poboljšao (6,11 cm ± 0,9 cm prema 5,50 cm ± 0,7 cm) u obema grupama (p < 0,006) posle intervencija. Kada je reč o zapreminama LV-a, nisu zabeležene značajne razlike između grupa. Neposredna postoperativna sistolna disfunkcija LV-a pokazala je sličnu incidenciju u grupama (43%). Značajna razlika između grupa uočena je kod pacijenata bez LVD-a, odnosno zabeležen je veći preoperativni prednji LVEF kod pacijenata sa MVA nego kod pacijenata sa MVR-om. Nasuprot tome, kod pacijenata sa LVD-om uočen je suprotan smer promene prednjeg LVEF-a. Može se zaključiti da postoje suptilne razlike u ranim postoperativnim ehokardiografskim parametrima između MVA i MVR procedura koje odražavaju suptilne specifičnosti ranog remodelovanja LV-a kod pacijenata sa hroničnim primarnim MR-om.

ANTIOKSIDATIVNI, ANTIMIKROBNI I SPAZMOLITIČKI EFEKTI HIDROETANOLNIH EKSTRAKATA MUSKATNE ŽALFIJE (SALVIA SCLAREA L.) PRIPREMLJENI METODOM DIGESTIJE

2025-08-27T13:41:04+02:00

Muskatna žalfija (Salvia sclarea L.) poznata je u tradicionalnoj medicini kao aromatična i lekovita biljka koja se koristi u tretmanu respiratornih, digestivnih i menstrualnih tegoba i različitih inflamatornih procesa poput gingivitisa, stomatitisa, afti i artritisa. Cilj ovog rada bio je da ispita antioksidativne, antimikrobne i spazmolitičke efekte vodeno-etanolnih ekstrakata nadzemnih delova biljke S. sclarea, koji su sakupljeni u Malči, u okolini Niša u Srbiji. Pripremljena su dva ekstrakta tehnikom digestije sa etanolom od 80% i etanolom od 60% (HE80D i HE60D, redom). Ekstrakti su bili hemijski okarakterisani i tada je utvrđeno da sadrže značajne količine fenolnih jedinjenja, među kojima je ruzmarinska kiselina bila najdominantnija. Ispitivani ekstrakti su ispoljili značajne antioksidativne potencijale u sistemima 2,2-difenil-1-pikrilhidrazil i β-karoten/linolenska kiselina. Rezultati su pokazali da su ekstrakti naročito efikasni kao antilipoperoksidativni agensi. Ekstrakti su najizraženije antimikrobne efekte imali na bakteriju Staphyloccocus aureus, dok su oni koje su ispoljili prema bakterijama Bacillus cereus i Listeria monocytogenes bili umereni. Ekstrakti su pokazali značajnu inhibiciju spontanih kontrakcija glatkih mišića ileuma pacova. Pri maksimalnoj koncentraciji HE80D i HE60D ekstrakata od 1,5 mg/ml kontrakcije ileuma bile su smanjene za 40,45 ± 2,06% i 40,60 ± 1,22%, redom. Dalja istraživanja ekstrakata biljke S. sclarea treba usmeriti na detaljnija in vivo ispitivanja i kliničke studije kako bi se sagledala mogućnost njihove upotrebe u racionalnoj fitotetapiji.

THE EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE BOLNIČKIH INFEKCIJA IZAZVANIH BAKTERIJOM CLOSTRIDIUM DIFFICILE U UNIVERZITETSKOM KLINIČKOM CENTRU NIŠ

2025-08-27T13:41:04+02:00

Bolničke (nozokomijalne, intrahospitalne) infekcije predstavljaju najveći izazov u zdravstvu u razvijenim zemljama. Infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile ozbiljan su medicinski problem već godinama. I pored konstantnog napredovanja i usavršavanja dijagnostičkih i terapijskih procedura, ova infekcija je i dalje jedna od najčešćih i najtežih infekcija stečenih u bolničkoj sredini. Došlo je i do porasta incidencije, obolevanja, smrtnosti, kao i težine kliničke slike. Cilj ovog rada bio je da se sagleda epidemiološka situacija u vezi sa bolničkim infekcijama izazvanim bakterijom Clostridium difficile u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu u periodu od 2015. do 2019. godine. Ovo istraživanje je pokazalo da je bakterija Clostridium difficile bila najčešći uzročnik bolničkih infekcija gastrointestinalnog sistema; dokazana je čak kod 48% ispitanih uzoraka. Mere sprečavanja širenja bakterije Clostridium difficile u bolničkoj sredini zasnivaju se na poznavanju puteva prenošenja. Godine 1995. date su prve preporuke za prevenciju i kontrolu, a Centri za prevenciju i kontrolu bolesti u Atlanti objavili su preporuke za prevenciju širenja bakterije Clostridium difficile u zdravstvenim ustanovama, koje su dopunjene 2005. godine. Dodate su i preporuke za higijenu ruku posle kontakta sa bolesnikom sa bakterijom Clostridium difficile. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti publikovao je 2008. godine nove preporuke. Godine 2010. SHEA (engl. Society for Healthcare Epidemiology of America) i IDSA (engl. Infectious Diseases Society of America) izdale su najnovije preporuke. Sveobuhvatna istraživanja i objašnjenja u vezi sa međusobnim odnosima različitih aspekata važnih za borbu sa efektima prouzrokovanim bakterijom Clostridium difficile omogućila bi da se bolje i jasnije razumeju razni faktori koji su od značaja za unapređenje znanja ne samo članova akademske zajednice nego i profesionalaca u praksi. Na taj način mogla bi se proširiti teorijska saznanja, ali i poboljšati načini reagovanja u praksi u veoma važnoj oblasti javnog zdravlja. Dakle, studije o potencijalnim i značajnim faktorima koji utiču na zdravlje ljudi, a posebno o oboljenjima prouzrokovanim bakterijom Clostridium difficile u bolničkim uslovima, moraju se postaviti kao svojevrstan imperativ, kako u naučnoj sferi, tako i u medicinskoj praksi.

REZULTATI UPOREDNOG ISPITIVANJA NASTANKA I UČESTALOSTI PROFESIONALNOG KONTAKTNOG ALERGIJSKOG DERMATITISA KOD GUMARSKIH I GRAĐEVINSKIH RADNIKA

2025-08-27T13:41:04+02:00

Profesionalne bolesti kože predstavljaju promene na koži i njenim adneksima, koje nastaju prilikom obavljanja određenog posla, i to pod uticajem različitih egzogenih i endogenih faktora. Mogu ih izazvati iritansi ili alergeni (iritativni ili alergijski kontaktni dermatitis). Kako bi se sagledao uticaj radne sredine i profesionalnih noksi na kožu u pogledu nastanka profesionalnog alergijskog kontaktnog dermatitisa (PAKD), ispitani su gumarski i građevinski radnici na čijoj su koži uočene promene koje izaziva kontaktni dermatitis (KD). Radnici su klasifikovani prema polu, mestu stanovanja, starosti, kvalifikacijama, dužini radnog staža, vrsti alergena i radnom mestu. Istaknut je značaj medicinske, profesionalne i socijalne rehabilitacije, kao i mera prevencije (profesionalna orijentacija, edukacija i zdravstvena osvešćenost radnika). Utvrđeno je da u građevinarstvu obolevaju muškarci i da postoji veći rizik za nastanak PAKD-a, s tim što do toga dolazi tek nakon duže izloženosti alergenima. Uzročni alergeni su raznoliki. Važno je registrovati obolele i preduzeti odgovarajuće mere lečenja i prevencije.

UTICAJ DODATKA VITAMINA C I EKSTRAKTA BOKVICE EKSTRAKTU PROPOLISA NA VIJABILNOST FIBROBLASTA U ĆELIJSKOJ KULTURI IN VITRO

2025-08-27T13:41:05+02:00

Propolis je pčelinji proizvod izuzetno bogat biološki aktivnim supstancama za koje je dokazano da blagotvorno utiču na zdravlje ljudi. Propolis ima široku primenu u tradicionalnoj medicini u lečenju raznih respiratornih, kao i kožnih oboljenja. Propolis se može koristiti samostalno kao prečišćeni ekstrakt ili sa dodatkom raznih biljnih ekstrakata i antioksidanasa kako bi se ostvarili sinergistički efekti. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispitaju efekti koje različiti ekstrakti propolisa dostupni na tržištu imaju na održivost fibroblasta u ćelijskoj kulturi in vitro. Pomoću MTT testa ispitan je efekat triju različitih ekstrakata propolisa ‒ čistog ekstrakta propolisa (25%), ekstrakta propolisa (10%) sa dodatkom vitamina C i ekstrakta propolisa (10%) sa bokvicom i dodatkom vitamina C ‒ na održivost L929 fibroblasta. Uočeno je da je efekat svih ispitivanih ekstrakata propolisa na održivost fibroblasta zavisio od koncentracije. Takođe, uočene su razlike u uticaju ispitivanih ekstrakata na održivost ćelija koje su bile povezane sa dodatkom ekstraktu propolisa, a obrazac u nižim koncentracijama razlikovao se od onog u višim koncentracijama. Dodatak vitamina C i ekstrakta bokvice ekstraktu propolisa utiče na delovanje čistog propolisa. Premda upotreba propolisa u kombinaciji sa biljnim ekstraktima i bioaktivnim supstancama može imati blagotvorne efekte, te kombinacije najpre treba razmotriti na osnovu indikacija za koje su ovi proizvodi namenjeni i željenih efekata koje je potrebno postići.

IN VITRO EFEKAT ALFA LIPOINSKE KISELINE NA ZARASTANJE RANA

2025-08-27T13:41:05+02:00

Hronične rane predstavljaju svetski zdravstveni i socioekonomski problem koji umnogome utiče na kvalitet života bolesnika. Zarastanje hroničnih rana veoma je složen proces i zahteva stalnu obradu i tretiranje rana sredstvima koja treba da stimulišu njihovo zarastanje. Alfa lipoinska kiselina je prirodno organsko sumporno jedinjenje koje u svojoj strukturi ima dve tiolne grupe. Veoma je moćan antioksidans, a zabeležena su i druga značajna svojstva koja ova kiselina ima: antiinflamatorna, anti-aging i neuroprotektivna. Cilj ove studije bio je da se ispita efekat alfa lipoinske kiseline na zarastanje rana in vitro, kao i efekat ove kiseline na proliferaciju L929 fibroblasta. Efekat na zarastanje rana ispitivao se korišćenjem in vitro testa koji podrazumeva pravljenje „ogrebotine“ u monosloju ćelija u kulturi, dok je za ispitivanje efekta na proliferaciju ćelija upotrebljen MTT test. Zabeleženo je da je efekat alfa lipoinske kiseline na proliferaciju fibroblasta zavisio od koncentracije. Činjenica da je alfa lipoinska kiselina stimulisala zarastanje, tj. zatvaranje načinjene rane (ogrebotine) i migraciju fibroblasta u korišćenom in vitro modelu zarastanja rana ukazuje na to da se alfa lipoinska kiselina može koristiti kao snažan agens u različitim farmaceutskim formulacijama za lečenje i zarastanje rana.

NEŽELJENI EFEKTI KOMPRESIVNE TERAPIJE U TOKU LEČENJA VENSKIH ULCERACIJA DONJIH EKSTREMITETA

2025-08-27T13:41:05+02:00

Venske ulceracije čine jedno od najčešćih vaskularnih oboljenja među ljudima. Nastaju kao komplikacija hronične venske insuficijencije. Primena adekvatnog stepena kompresivne terapije u lečenju venskih ulceracija predstavlja zlatni standard u terapiji. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi učestalost komplikacija kompresivne terapije u lečenju venskih ulceracija donjih ekstremiteta u zavisnosti od starosti i primenjenog stepena kompresije. Ispitivanje je obuhvatilo 102 bolesnika starija od 18 godina sa venskim ulceracijama, koja su se lečila na Klinici za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu. Ulceracije su praćene 24 nedelje od početka tretmana. Bolesnici su na osnovu starosti podeljeni u dve grupe: u prvoj grupi bili su oni sa ≥65 godina, a u drugoj oni sa < 65 godina. Svaka grupa bolesnika bila je podeljena na dve podgrupe na osnovu stepena kompresivne terapije. Kod bolesnika su se pratili pol, starost, body mass index (BMI), površina, lokalizacija i broj ulceracija, stepen prisutnog granulacionog tkiva i fibrina u ulceraciji, prisustvo dermatitisa, lipodermatoskleroze i infekcije i dužina trajanja bolesti. Utvrđeno je da postoji statistički značajna razlika u broju prethodnih epizoda ulceracija, veličini ulceracija i trajanju bolesti između ispitivanih grupa. Takođe, uočena je razlika u nivou bola u odnosu na stepen kompresije, kao i rizik od parestezija u odnosu na godine starosti. Za ostale ispitivane parametre nije bilo statističke značajnosti između ispitivanih grupa. Viši stepen kompresivne terapije u obema starosnim grupama bolesnika dovodi do porasta stope bolesnika sa parestezijama i većim nivoom osetljivosti na bol. Ova studija je pokazala da ne postoji statistički značajan rizik od površne nekroze i diskoloracije kože koji bi bio povezan sa starošću bolesnika tretiranih kompresivnom terapijom.

KONZUMIRANJE ALKOHOLA MEĐU STUDENTIMA PRVE I DRUGE GODINE FAKULTETA U NOVOM SADU

2025-08-27T13:41:05+02:00

Alkohol je psihoaktivna supstanca koja se najčešće konzumira u svetu. Cilj ovog rada bio je da proceni prevalenciju konzumiranja alkohola kod studenata Univerziteta u Novom Sadu i povezanost socioekonomskih karakteristika i korišćenja psihoaktivnih supstanci sa konzumiranjem alkohola.

Studija je sprovedena kao studija preseka među studentima Univerziteta u Novom Sadu 2019. godine, u okviru projekta „Zdravstveno ponašanje studenata: koristi i rizici” koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. U istraživanju su učestvovala 664 studenta sa trinaest fakulteta. Kao instrument istraživanja korišćen je onlajn upitnik. Konzumacija alkohola je klasifikovana prema jedinicama dnevnog unosa. Povezanost socioekonomskih karakteristika i korišćenja psihoaktivnih supstanci sa upotrebom alkohola analizirana je pomoću Hi-kvadrat testa ili Fišerovog testa egzaktnosti.

Dvoje od pet studenata pilo je alkohol više od jednom mesečno (43,3%), a samo je 15,5% njih izjavilo da nikada nije pilo alkohol. Polovina studenata (50,2%) prijavila je opijanje, a prevalencija je bila veća kod muškaraca nego kod žena (64,2% naspram 44,1%; p < 0,001). Približno 4% (3,8%) studenata veruje da ih je uticaj vršnjaka naveo da piju više alkohola nego što bi inače pili; prevalencija je bila veća kod mladih muškaraca nego kod žena (7,0% naspram 2,4%; p < 0,001). Prevalencija prekomerne konzumacije alkohola i opijanja bila je veća među pušačima i studentima koji koriste ilegalne droge (p < 0,001).

Zabeležena je visoka prevalencija konzumiranja alkohola i opijanja među studentima Univerziteta u Novom Sadu. Vršnjaci imaju negativan uticaj kada je reč o upotrebi alkohola među studentima. Prekomerna konzumacija alkohola i opijanje bili su češći kod pušača i kod studenata koji koriste ilegalne droge.

DYSPHAGIA LUSORIA: PRIKAZ PACIJENTA SA ABERANTNOM DESNOM POTKLJUČNOM ARTERIJOM I ZAJEDNIČKIM STABLOM KAROTIDNIH ARTERIJA

2025-08-27T13:41:06+02:00

Aberantna desna arterija subklavija (ADAS) predstavlja retku vaskularnu anomaliju. Još se ređe dešava da bude udružena sa disfagijom i zajedničkim stablom karotidnih arterija ‒ truncus bicaroticus (TB). Bejford je 1794. godine opisao ADAS i nazvao je tu pojavu arteria lusoria, a ovaj tip disfagije dysphagia lusoria. Infundibularno proširenje na odstupu ADAS-a prvi je opisao Komerel 1936. godine, pa se naziva Komerelov divertikulum.

Kod šezdesetdevetogodišnjeg pacijenta M. D. potvrđene su disfagija i promuklost. Dva meseca pre pregleda došlo je do gubitka težine (9,5 kg). Ezofagoskopski je uočena spoljna kompresija na zadnjem zidu srednje trećine jednjaka. Pregled grudnog koša urađen pomoću višeslojne kompjuterizovane tomografije (engl. Multi-slice Computed Tomography), kao najpouzdanijeg neinvazivnog dijagnostičkog sredstva, ukazao je na ADAS i Komerelov divertikulum sa TB-om.

Prisustvo ADAS-a je najčešće asimptomatsko i slučajno se otkriva prilikom pregleda i obdukcija. Disfagične tegobe praćene gubitkom telesne težine (ako su prisutne) potiču od spoljne kompresije ADAS-a na ezofagus, dok se promuklost javlja u okviru Ortnerovog kardiovokalnog sindroma. Bolesniku je dat savet da se uputi na operativno lečenje ako dođe do pogoršanja disfagičnih tegoba. Preporučeno mu je da dotad jede češće u toku dana, da zalogaji budu mali, kao i da koristi inhibitore protonske pumpe.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE OTVORENOG DEFEKTA NEURALNE CEVI UZ POMOĆ MAGNETNE REZONANCE

2025-08-27T13:41:06+02:00

Defekti neuralne cevi predstavljaju grupu poremećaja koja obuhvata spinu bifidu, anencefaliju, interspinalni lipom, urođeni dermalni sinus, jednostavnu vezanu vrpcu i druge bolesti koje mogu izazvati neurološke probleme kao što su motorni i/ili senzorni poremećaji i urinarna i/ili fekalna inkontinencija. Ovi poremećaji obično se mogu dijagnostikovati kombinovanom interpretacijom alfa fetoproteina i ultrazvučnog snimanja. Međutim, ponekad je kvalitet slike sa ultrazvuka loš i zahteva upotrebu tehnike snimanja veće rezolucije – magnetnu rezonancu (engl. magnetic resonance imaging – MRI).

Žena u 18. nedelji trudnoće imala je zakazan rutinski prenatalni pregled. Nakon pregleda je uočen blag, ali sumnjiv znak limuna na lobanji fetusa. Sagitalni pogled na kičmu fetusa dao je rezultate u okrivu normalnih vrednosti, ali se transverzalni presek kičme nije mogao sagledati na adekvatan način. Kvalitet kompletnog ultrazvučnog snimanja bio je lošiji zbog fetalnih i majčinskih faktora. Stoga, doneta je odluka da se obavi MRI fetusa, kojim je potvrđena otvorena spina bifida.

Budući da je MRI bolji alat od ultrazvuka, u svim slučajevima u kojima nije moguće konačno dijagnostikovati defekt neuralne cevi ultrazvukom (bez obzira na razlog) akušer treba da se odluči za MRI da bi se to stanje potvrdilo.

AKUTNI ASCEDENTNI MEDIJASTINITIS I FLEGMONA VRATA UZROKOVANI PSEUDOCISTOM PANKREASA: PRIKAZ SLUČAJA

2025-08-27T13:41:06+02:00

Akutni medijastinitis spada u grupu najtežih infekcija sa visokom stopom mortaliteta. U najvećem broju slučajeva nastaje kao posledica descedentnog širenja infekcije iz usne duplje ili farinksa. Kao najčešće torakalne komplikacije bolesti pankreasa javljaju se reaktivni izlivi ili pneumonije. Nasuprot tome, komplikacije poput pankreasno-pleuralne fistule praćene masivnim izlivom ili hemotoraksom i ekstenzijom pseudociste u medijastinum retko se sreću. U poslednjih sedamdeset pet godina u literaturi je zabeleženo samo pedeset slučajeva širenja pseudociste u medijastinum; samo je u jednom slučaju došlo do širenja u predeo vrata. Prikazan je slučaj četrdesetpetogodišnjeg bolesnika kod kojeg je potvrđen akutni respiratorni distres sindrom sa razvojem enzimskog hidropneumotoraksa, medijastinitisom i flegmonom vrata uzrokovan pseudocistom pankreasa. Bolesnik je posle inicijalne dijagnostike podvrgnut urgentnoj operaciji u kojoj je učestvovao multidisciplinarni tim. Ascedentni medijastinitis uzrokovan pseudocistom pankreasa zahteva hitno hirurško lečenje, a rana detekcija i agresivni pristup u lečenju od presudnog su značaja. Terapija podrazumeva kombinaciju hirurškog debridmana sa antibioticima širokog spektra i adekvatnom suportivnom terapijom.

KOMPLEKSNOST REHABILITACIJE NAKON ISTOVREMENE OBOSTRANE UGRADNJE ENDOPROTEZA KOD PACIJENTA SA RAZVOJNOM DISPLAZIJOM KUKOVA: PRIKAZ SLUČAJA

2025-08-27T13:41:06+02:00

Zlatni standard u lečenju uznapredovale koksartroze predstavlja ugradnja totalne endoproteze kuka. Degenerativno oboljenje kuka javlja se bilateralno u oko 42% slučaja. Operacija se najčešće obavlja najpre na jednom kuku, a posle najmanje šest meseci i na drugom kuku. Ređe se ova operacija obavlja i na jednom i na drugom kuku u isto vreme; tada su i operacija i rehabilitacija komplikovanije. U ovom radu se predstavlja slučaj pacijenta kod kojeg su rezultati funkcionalnog oporavka posle bilateralne simultano urađene artroplastike kukova bili dobri. Pacijent je praćen prospektivno od petog dana posle operacije do kraja trećeg meseca posle operacije. Pacijent je bolovao od sekundarne bilateralne koksartroze, koja predstavlja posledicu razvojnog poremećaja kukova. Dobri rezultati postignuti u oporavku ovog pacijenta sa simultano urađenom bilateralnom artroplastikom kukova mogu se objasniti dobrom selekcijom pacijenta za simultanu bilateralnu artroplastiku, dobro odabranim endoprotezama, uspešno obavljenom operacijom i pravovremenom i adekvatnom rehabilitacijom.